Производни комплекс у праисторијском насељу „Солана“ у близини Провадије биће предмет истраживања 20. сезоне археолоших ископавања овог локалитета. Комплекс је удаљен око 100 м од древног насеља и заузима површину од скоро 0,5 ха, рекао је за БТА руководилац истраживања акад. Васил Николов.
Индустријска производња датира из 4.700 – 4.450 г. пре Христа, каже истраживач. Међутим, експлоатација соли почела је 5.600 г. пре Христа. Технологија је била много примитивнија и људи су вадили по 25-26 кг соли. За девет векова се производња усавршила и почели су да добијају по пет тона суве соли.
Већ две деценије со је предмет научних истраживања акад. Николова, а локалитет у близини Провадије наставља да изненађује научнике:
„Прво изненађење била је древност експлоатације соли на овим просторима – ово је најстарији центар ове врсте у Европи. Друго изненађење за научнике је да су испод земље и жбуња скривени праисторијски тумул, који су људи напустили због промене климе и резиденција трачког племића из 2-1. века пре н.е, који је експлоатисао со, додао је акад. Николов. Према његовим речима, он је био веома имућан о чему сведоче пронађени фрагменти чаша и посуда од грчке керамике.
Објекат ужива велико интересовање туриста које дочекује водич, а од ове године је постављено и 12 илустрованих информационих паноа с QR-кодовима, на енглеском и бугарском језику, који пружају додатне информације о посудама, производњи, кућама и насељу, а сазнаће и зашто је Солана од изузетног значаја не само за Бугарску, већ и за целу Европу.
„На територији наше земље, деловима Србије, Северне Грчке до Карпата развила се прва европска цивилизација,“ подсећа научник и истиче да је управо у Бугарској почела специјализована производња соли.
Настанак Солане код града Провадије у античко доба везује се за највеће и једино налазиште камене соли у овом делу Балканског полуострва. У V миленијуму п.н.е. регион је успео да се афирмише као водећи економски фактор на Старом континенту. Провадијска со, која је упоређивана са „златним полугама“ и коришћена као новчани еквивалент, стигла је до далеких земаља, обезбеђујући локалном становништву богатство и луксузан живот.
Фотографије: БТАБугарска православна црква и њени верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог – истакнутог богослова и великог борца за чистоту хришћанске вере, светитеља који се сматра једним од зачетника новозаветног монаштва насталог..
Једини параклис у земљи који носи имена Светих Антонија и Атанасија налази се у граду Санданском. Данас, када БПЦ слави успомену да Светог Антонија Великог, Његово Високопреосвештенство Митрополит неврокопски Серафим ће обавити освећење храма,..
Бугарска православна црква и њени верници 17. јануара прослављају успомену на Светог Антонија Великог – ревносног заштитника хришћанске вере. На измаку свог живота, Свети Антоније је активно учествовао у борби Цркве против аријанске јереси,..
Пре скоро четири деценије бугарске православне црквене општине (БПЦО) у западној и средњој Европи биле су малобројне и присутне у тек неколико већих..