Након што је председник Румен Радев одбио да одобри једног од министара које је предложила кандидат за прелазног премијера Горица Гранчарова-Кожарева, Бугарска се суочила са још једном загонетком у потрази за излазом из политичке кризе, која је постала константна. Проблем за председника показала се личност министра унутрашњих послова Калина Стојанова јер, према његовим речима, нема поверења да он може да обезбеди спровођење фер избора. Због ове ситуације шеф бугарске државе је изјавио да се планирана заклетва прелазне владе неће одржати, а ванредни избори се одлажу. До сада се није дешавало да бугарски председник одбије да изда указ о именовању прелазне владе, па се сада поставља питање да ли политичка криза може да прерасте у уставну кризу. Према професору уставног права, доценту Наталији Киселовој, криза је само политичка:
"У ствари, постаћемо сведоци враћања на старију ситуацију, наиме да је компетенција у формирању прелазне владе подељена. Сведоци онога, што је подржавао део бивше уставне већине – да последњу реч има председник (а не кандидат за привременог премијера)", нагласила је Киселова.
Бивши привремени премијер и дугогодишњи градоначелник Софије Стефан Софијански такође је прокоментарисао уставну страну питања. Он је категоричан да после последњих промена Устава није јасно да ли председник има право да одбије да потпише указ о именовању прелазне владе:
"Ако му се не допадне следећи и следећи предложени састав владе – шта онда? Ова нестабилност и неизвесност утиче на рад Владе и администрације, јер ако сте са неким приоритетима дошли на власт, морате покушати да их пратите и испуните. Главни проблем Бугарске је што привреда не иде добро, стога главна дискусија коју би наше друштво требало да води јесте како да се спроводи План опоравка и одрживости. Преживели смо Ковид кризу, дошло је и до политичке кризе, па је све то имало негативан утицај на привреду, на туризам.... Када нема перспективе за тражење решења за ове проблеме, долазимо у ситуацију у којој се налазимо – смењују се владе без јасног хоризонта, а то утиче и на свакодневни живот сваког Бугарина."
Своје мишљење изнела је и политиколог проф. Румјана Коларова. Према њеним речима, одбијање председника да потпише указ је у његовим овлашћењима:
"У овлашћењима председника је улагање вета – ово је својеврсни вето на предлог номиноване за привременог премијера Горице Гранчарове-Кожареве. Употреба вета је исправна када особа која га користи има пред собом опцију за излаз из ситуације, а не блокира је. Ми се тренутно налазимо у својеврсној политичкој кризи и мора се наћи излаз из ње – истакла је Коларова и додала: – Нисам сигурна да је председник свестан какав излаз жели. Оно што је јавно саопштио није никакав излаз, већ жеља да парламент формира већину, а јасно је да Народно собрање нема могућности за то. Ово је пре декларисана могућност која је мало вероватна."
Колико је могуће одлагати одржавање ванредних парламентарних избора – овим питањем БНР се обратио дугогодишњој народној посланици и професорки уставног права Екатерини Михајловој:
"Нема рока, али се земља не може бацити и у овај хаос – категорична је Михајлова. – Мислим да ће разум и политичка одговорност бити на првом месту. Говорим о свим представницима институција. У рукама председника и парламента је да у таквој ситуацији донесу одлуку, па их зато позивам на нови круг консултација, и то у не тако далекој будућности“.
Саставио: Јоан Колев
Фотографије: БГНЕС, Иван Русланов
Превела: Албена Џерманова
Досадашњи почасни лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Ахмед Доган, који је покрет основао 1990. године, и људи око њега више нису део ДПС-а. Ово је изјавио председник парламентарне групе ДПС-а Дељан Пеевски. „Они више нису у ДПС-у, пошто су сада на..
У обраћању страначком активу ДПС-а, почасни председник Ахмед Доган напао је фракцију Дељана Пеевског, иако није директно поменуо име председника парламентарне групе покрета. „Стидим се поступака тог младића. Њихов главни циљ је да учине све како..
Не мислим да ће Северној Македонији тон који у последње време користи помоћи да постане део ЕУ. Нови преговори не долазе у обзир. Направили смо довољно компромиса са својим националним идентитетом и они једноставно морају поштовати захтеве ЕУ, изјавио је..