Турска и Грчка очекују бољи род маслине него лани

Род маслине у Турској ће ове године бити рекордан. Овогодишње обилно цветање маслина обећало је добар принос и дало наду маслинарима након слабе прошле сезоне, због које су цене маслиновог уља на домаћем и међународном тржишту нагло скочиле, што је утицало на потрошњу. Стручњаци, које цитира Анадолска агенција, очекују да ће овогодишњи род премашити чак и повољну за сектор 2022. годину, када је у Турској произведено 420.000 тона маслиновог уља, док је 2023. године произведено тек 240.000 тона. Очекује се да ће принос маслина у Грчкој ове године бити просечан до добар, јавља Агенција АНА-МПА. Прогноза за овогодишњи принос је 250-280.000 тона, каже председник Националне међуструковне организације Манолис Јанулис. Прошле године је род био 130.000 тона.

Хрвати и муслимани у БиХ желе у ЕУ, Срби – не

71,2% држављана БиХ изјаснило се за приступање земље ЕУ, подршка је јача међу Хрватима и муслиманима – њих 83,8%. У Републици Српској само 48,3% грађана би гласало „за“ на референдуму о чланству у ЕУ, показује истраживање Дирекције за европске интеграције БиХ, преноси Агенција HINA.

Око 40% анкетираних верује да ће се Босна и Херцеговина ЕУ придружити за 10 година. Скоро 25% је мишљења да земља никад неће постати члан Заједнице. Сарајево је крајем 2023. године добило условно зелено светло за отварање преговора о чланству, али не испуњава критеријуме ЕУ по питању државног интегритета између појединих заједница.

Румунија позива ЕУ да јој дозволи већи буџетски дефицит

Румунски премијер Марчел Чолаку изјавио је да је с председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен разговарао о споразуму о буџетском дефициту земље у наредних седам година, јавља телевизија Digi24.

„Јасно смо објаснили зашто то тражимо, наиме – јер ће највеће инвестиције доћи 2025. и 2026. године. Као што знамо, Национални план опоравка и отпорности има рок реализације до краја 2026. године, када је реч о инвестицијама,“ изјавио је у Бриселу Чолаку.

Националним планом опоравка и отпорности Румуније предвиђено је европско финансирање у износу од 28,5 млрд евра, од којих је 14,9 млрд у виду кредита, а 13,6 млрд евра грантова. За већину пројеката румунска страна ће обезбедити суфинансирање између 40% и 60%. Буџетски дефицит Румуније прешао је праг ЕУ од 3% дефицита БДП-а још у претпандемијској 2019. години, када је износио 4,8% БДП-а.

Грчка ће се новцем од ЕУ борити против стамбене кризе

Влада у Атини тражи начин како да искористи близу 600.000 празних кућа и станова како би подстакла понуду некретнина и зауставила раст цена. Премијер Кирјакос Мицотакис ће за то представити план 7. септембра, на отварању Солунског сајма. Влада је већ објавила другу фазу програма субвенционисања младих домаћинстава „Мој дом.“ Идеја је да Фонд за опоравак и отпорност ЕУ за то обезбеди 1,7 млрд евра. Такође, Атина жели да се старосна граница прималаца помоћи подигне са тренутних 40 на 50 година. Грчка влада сматра да је ово питање хитно јер високе цене некретнина чине куповину и изнајмљивање истих неприуштивим. Празне некретнине повећавају могућност за утају пореза, пише лист Катимерини.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: ЕПА/ БГНЕС, EPA-EFE, АФП, dimokratiki.gr