Не постоји тачна статистика о очекиваном броју шумских масива изгорелих у пожарима у нашој земљи овог лета. Према подацима Европског информационог система о шумским пожарима, у Бугарској се сваке године дешава око 600 таквих инцидената. Сваке године они захвате у просеку 10.000 хектара земљишта, што доводи до директних економских губитака од око 2,5 милиона евра. Према извештајима тог система, у првим годинама XXI века више од 100.000 хектара шума у Бугарској захваћено је ватром.

Према подацима Националног хидрометеоролошког завода, 2024. је трећа најтоплија и најсушнија година заредом, при чему је месец јун био најтоплији од 1930. године наовамо. Ове године је период суше најдужи и траје више од три месеца. Запажа се озбиљан пад количина воде, а на неким местима у северној Бугарској он достиже 87% у односу на прошлу годину.

• 57% воде за водоснабдевање у Бугарској су губици

"Када дође вода, она је зарђала. Морали смо да заменимо водокотлић, јер га је нечиста вода оштетила. Наша вода није ни за пиће, ни за прање, јер је прљава", признаје жена из села.

Решење за овај проблем људи виде једино у замени водовода који повезује њихове куће са оближњим извором воде. Пројекат замене водоводних цеви је израђен још пре 10 година, а сада је ажуриран и издата је грађевинска дозвола. Обезбеђено је и финансирање из државног буџета у износу од 7.500.000 лева.

"Суша постепено осваја Бугарску, али то не може бити изненађење за владајућу гарнитуру. Морамо бити спремни – објаснио је БНР бивши министар животне средине и вода Асен Личев. – Читам сезонску прогнозу за земљу за летњи и јесењи период, коју је у мају објавио Национални хидрометеоролошки завод. Тамо пише: у јуну, јулу и августу просечне температуре биће изнад нормале, а сезонске падавине – испод нормале. У септембру, октобру и новембру просечне сезонске температуре биће око и изнад нормале, а падавине – око и испод нормале. У овој ситуацији премијер би већ у мају требало да сазове састанак Владе и размотри предузимање неопходних мера против несташице воде и сушног периода".

Личев цитира податке према којима тренутно укупна количина воде у најзначајнијим језерима у Бугарској износи 54,5%, што је за око 13% мање у односу на исти период прошле године. У свим рекама у Подунавском региону нема довољно воде, иста је ситуација и у Црноморском басену, где, међутим, има и пресушених река, наводи стручњак.

Асен Личев је рекао да од 2001. године Бугарска има Програм борбе против суше, у којем су детаљно описане све мере које би могле да је спрече, али до сада нико није спровео ниједну од њих. Такве мере су на пример, конзервација или ликвидација бушотина које откривају подземне воде које се не користе, борба против ерозије и смањење количине отицања неискоришћене воде итд.

Осим у нашој земљи, суша је проблем и у суседној Грчкој, где су власти у Атини позвале грађане да користе мање воде. Већ 14 области у тој земљи увело је рестрикцију воде, а са најозбиљнијим проблемима суочавају се људи који живе на острвима, где тренутно има и милионе туриста.

Извор: Интервју Снежане Иванове, БНР -  "Хоризонт"

Фотографије: БТА, БГНЕС

Саставио: Јоан Колев