Сеоски туризам постаје омиљени облик одмора, посебно међу породицама и младима који желе еколошки начин живота и настоје да минимизирају свој угљенични отисак. И ако је пре неколико година одмор на селу био јефтинија варијанта, сада се тренд окреће. Цене ноћења у сеоској кући у нашој земљи, са свим погодностима и додатним садржајем, упоредиве су са онима у хотелима са 3-4 звездице. Међутим, на многим местима оне нуде одрживе праксе, као што су системи за уштеду енергије, рециклажа и коришћење еколошки прихватљивих материјала, као и разне активности у природи.
"Драго нам је што је наша иницијатива ˈЗелена кућаˈ, која сертификује мала места за смештај ближе природи, која нуде аутентични доживљај и упознавање очуване традиције, још увек жива – каже Елеонора Јосифова, председница Бугарске асоцијације за алтернативни туризам. – Људи већ обраћају пажњу на ове етикете, а када смо 2008. године покренули иницијативу, за њих је то била егзотика. Сада се у многим местима за смештај примењују еколошке праксе везане за смањење угљеничног отиска. На пример, туроператори су врло често почели да рекламирају и промовишу комбинована путовања возом и бициклом, а не обавезно приватним аутомобилом. За странце је то нормална пракса, али све више је и Бугара који прихватају овај начин путовања."
У последњих годину дана попуњеност објеката за сеоски туризам је у нашој земљи повећана у просеку за 7%, а 75% свих резервација остварује се захваљујући активном онлајн оглашавању, показује истраживање Асоцијације бугарских села. Бугари и странци су спремни да издвоје више новца за смештај, али не у хотелу, већ на пример у еколошкој дрвеној кући са двориштем и привредним објектима или на фарми. Идеја је путовати полако, а одмарати се активно.
У Бугарској готово да нема региона у којима се не нуде високи стандарди у сеоском туризму. Као на пример, на подручју Старе планине а посебно у околини градова као што су Карлово, Тројан и Елена. Љубитељи одмора у природи бирају и Родопе, посебно села око Смољана, Крџалија и Велинграда.
Јахање, фото-лов, вожња кајаком, пењање по стенама, учење домаћих заната и шта све не, обогаћује боравак гостију. Али постоје и мање популарне дестинације које вреди упознати:
"Чини се да северна Бугарска мало касни са развојем алтернативног туризма, али тамо постоји велики потенцијал у погледу културног и кулинарског наслеђа, као и занатства. Такав је случај подунавског региона, где се бициклизам све активније промовише, с обзиром да тамо пролази европска бициклистичка рута Еуро вело 6. А локална кухиња, укључујући рибље специјалитете, је веома специфична и још увек није добро позната ни код нас", рекла је у закључку Елеонора Јосифова.
Прочитајте још:
Фотографије: baatbg.org, pixabay, penguintravel.com
Превела: Албена Џерманова
Бугари су у августу 2025. г. остварили 1.079 милиона путовања у иностранство, што је за 19,4% више у односу на август 2024. г, показују подаци Националног завода за статистику. Бугари најчешће путују у Грчку – 314.8 хиљада, Турску - 286.7 хиљада,..
На самом врху брега Сахат тепе, једног од седам узвишења на којима се простире град Пловдив, недавно је откривен реконструисани антички водени сат – клепсидра. Једини сат ове врсте у нашој земљи, који је монтиран на отвореном, постао је најновија..
На свега пет километара од Великог Трнова, у живописном селу Арбанаси, налази се један од најлепших и најзначајнијих тамошњих храмова – Црква Рођења Христовог. Ова богомоља спада међу ретке сачуване православне храмове из периода с краја XVI и почетка..
На самом врху брега Сахат тепе, једног од седам узвишења на којима се простире град Пловдив, недавно је откривен реконструисани антички водени сат –..
Бугари су у августу 2025. г. остварили 1.079 милиона путовања у иностранство, што је за 19,4% више у односу на август 2024. г, показују подаци Националног..