Сутра, 28. августа, почињу најважнија такмичења за спортисте са инвалидитетом из целог света – Параолимпијске игре у Паризу 2024. По четврти пут на овако престижном форуму учествоваће Стела Енева у дисциплини бацање диска (F57 ).

Овог пролећа је Енева изборила квоту за Паралимпијске игре у главном граду Француске, након што се на Светском првенству у параатлетици у јапанском граду Кобе 2024 пласирала на 6. место. Ово ће јој бити четврто учешће на Олимпијади за особе са инвалидитетом, после Атине 2004. и Пекинга 2008, где је освојила сребро у бацању диска и Лондона 2012, где је заслужила две сребрне медаље – у бацању диска и бацању кугле. Међутим, након ових успеха Стела је за 9 година напустила спортски подијум. Разлог је допинг скандал, услед којег јој је изречена четворогодишња суспензија. Али то није обесхрабрило нашу троструку добитницу медаља на Олимпијским играма. Она у себи носи набој победника, а то не прође незапажено од стране тренера и медија.

Тренер Георги Секеларов јој је први пружио руку, иако са 27 година многи људи одустају од спорта, а она тек треба да уђе у такмичарску каријеру. Али ни године, ни физичке потешкоће нису у стању да ускрате Стели пут до победе. Ретко, чак и на Параолимпијским играма учествују атлетичари са тако озбиљним физичким манама. Стела је рођена са малформацијама и била је беба када су јој ампутирали ноге испод колена.Она је данас пример како дух надвладава материју и то је њена порука као спортисте свим здравим људима, али и особама са инвалидитетом у Бугарској.

Каже да све дугује спорту – захваљујући њему постала је јача и изградила навике.

"Зато препоручујем свима да се баве спортом, без обзира да ли желе да остваре професионалне резултате или да се њиме баве само из задовољства", каже Стела Енева и наставља:

"Амбициозна сам још од детињства. Увек желим да идем до краја и да се сама уверим да ли се нешто заиста не може остварити. Многи људи себи говоре да су некада могли да нешто ураде, али никада нису ни покушали. Стога је мој принцип да човек прво треба да покуша, па тек онда да одлучи да ли ће одустати. Од самог почетка у школи сам била у одељењу у којем је било инвалида. Али сам била у веома неповољном положају, јер је било деце којима је ампутирана једна нога, а друга је здрава, или су им обе ноге биле здраве али са деформацијом. Прошла сам кроз три групе, а циљ је у спорту наћи самог себе, боље се осећати и бити равноправан са свим осталим такмичарима. Код нас, у дисциплини бацање диска, постоји дуговечност, докле год се човек осећа испуњеним, може да баца… чак и до своје 60. године. Али мора да испуни параолимпијску норму."

Припреме за предстојећу Параолимпијаду Стела је почела као у шали. Отишла је на терен само да би проверила своју кондицију. На Спортској академији срела је на Тонија Велкова – доброг тренера и искусног такмичара. Тако је за годину и по дана уз свакодневне тренинге, Стела Енева вратила добру кондицију и спремна је за такмичење:

"Оно што је сада другачије јесте то да све више особа са инвалидитетом показује интересовање за учешће на олимпијским такмичењима. Спорт се развија и постаје све популарнији. Много је гледалаца који прате такмичења. Желела сам да учествујем и на Олимпијади у Токију, али ме је пандемија тада зауставила. Без обзира да ли је човек инвалид или здрав, у спорту су сви једнаки, јер и здрави спортисти имају много повреда. Али тачно је и да су код нас напори много већи, тежи су и тренинзи. Ипак, најбитније је да останете мирни и да верујете у себе. У спорту је важно не тражити само материјалну страну успеха, већ и уживати у ономе што радите".

Током Олимпијских игара у Паризу Стела Енева је духом подржавала сваког нашег спортисту. Каже да је енергија коју свако од нас шаље спортистима веома важна и пуно им помаже за време такмичења. "Не можете бити сами, увек вам је потребан тим људи који ће бити уз вас. И мала реч, чак и само једно ˈволим теˈ, може да вам подигне дух и натера да учините велике ствари", каже Стела Енева.

Фотографије: Facebook / Stela Eneva, ЕПА/БГНЕС, Ројтерс