Кнежевина Бугарска и аутономна покрајина Источна Румелија биле су релативно самосталне, док су географске области Македонија и део Источне Тракије враћени Османском царству. Краљевини Србији припале су територије у близини Пирота, Ниша и Врања, које су насељене претежно етничким Бугарима, а Краљевина Румунија је добила Северну Добруџу. Седам година касније, 6. септембра 1885. г, Источна Румелија ујединила се с Кнежевином Бугарском у јединствену државу и тако је избрисана неправда према бугарском народу.
И данас нас овај датум подсећа на снагу бугарског духа и осим поноса покреће и низ питања. Да ли смо сачували оно што су нам оставили наши преци – да останемо уједињени како бисмо били јаки и достојно бранили Уједињење? Јесмо ли јединствени – на делу или само на речима? Данас, 139 година касније, које су наше вредности – бити земља Духа или материјалног благостања? Шта нас уједињује – љубав или осуда?, нека су од питања која нас муче готово свакодневно.
У ствари, уједињују нас врлине и заједничке ствари. Међу њима су засађивање дрвећа, добротворство, љубав према деци, брига о животињама и природи. Често смо били сведоци како се људи великог срца уједињују око хуманитарних кампања и акција како би прикупили новац потребан за лечење болесног детета или помоћ људима у невољи... И ако су у годинама после Уједињења донатори били махом имућни и предузимљиви људи, данас су то обични грађани који су спремни да дају своју последњу кошуљу ближњему.
Срећом, има таквих људи и љубав је оно што их покреће. Они то раде тајно, без привлачења непотребне пажње, само зато јер је то добро дело. Не очекују захвалност и признање. Други, пак, спасавају људе током поплава или гасе пожаре.
Њихов пример је заразан и улива наду у доброту, у лепши и бољи свет, у нову будућност наше земље, за разлику од политичких пристрасности и уверења. Управо ове ситне и бескорисне страсти уништавају људскост у човеку и стварају поделу међу људима.
„Свако царство подељено у себи биће пусто и кућа ће пасти над кућом,“ читамо у Јеванђељу по Матеју (Мат. 12:25).
Сваког дана видимо такве примере, питање је да ли желимо да следимо оно што је конструктивно и Љубав или је лакше слепо следити разорну негацију делећи се међусобно.
А наши политичари се труде да поделе народ, зато и немају стабилно бирачко тело. Као да је лакше видети сламку у туђем, а не видети балван у свом оку. Зато и све мање људи верује њиховим обећањима. Људско је... али не и спасоносно – нити за земљу нити за народ.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: БГНЕС
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Променљиво облачно