Регион Тулча се припрема да постане УНЕСКО геопарк

Власти у округу Тулча предузимају кораке да североисточна Добруџа постане глобални геопарк на УНЕСКО-вој листи, територија одрживог развоја чије вредности признаје међународна организација, преноси румунска агенција Agerpres. Генерална секретарка Националне комисије Румуније за УНЕСКО Мадлен Шербан изјавила је да је основ за добијање статуса глобалног геопарка УНЕСКО-а јединственост овог подручја као геолошке вредности. „Ове планине су старије од Карпата, оне су јединствени геолошки остаци на овој планети“, рекла је Шербан. Она је нагласила да статус глобалног геопарка неће наметнути никаква ограничења за становнике тог подручја. У Румунији постоје два УНЕСКО геопарка – „Цара Хацегулуј“ („Земља Хацега“) и „Цинутул Бузаулуј“ („Земља Бузау“), при чему је други у процесу поновне потврде.

Лидер албанске опозиције оптужен за пасивну корупцију

Специјално тужилаштво за борбу против корупције и организованог криминала у Албанији (SPAK) оптужило је бившег председника и премијера Салија Беришу за пасивну корупцију у приватизацији спортског комплекса „Партизани“, преноси shqiptarja.com. Лидер опозиционе Демократске партије оптужен је да је, као премијер, омогућио повољности свом зету Џамарберу Малтезију, једном од бивших власника земљишта на коме је касније изграђено 19 високих зграда у Тирани. „Ово је наставак политичке освете“, изјавио је Бериша пред својим присталицама окупљеним испред зграде SPAK-а, оптуживши притом и судије да су „најамници“ актуелног премијера социјалисте Едија Раме. САД и Велика Британија већ су забраниле Бериши и блиским члановима његове породице улазак у ове земље због наводног учешћа у корупцији.

Mетро у Солуну биће отворен крајем новембра

Нећу претеривати ако кажем да ће метро у Солуну постати атракција за туристе, изјавио је шеф грчко-кипарског одељења за регионалну и урбану политику Европске комисије Карстен Расмусен након обиласка нових метро станица. За станицу „Венизелу“, где се изводе завршни радови на постављању антиквитета, Расмусен је рекао да је „ово јединствено и фантастично за свет“, изразивши задовољство напретком, преноси агенција АНА-МПА. „Могу да потврдим да је пројекат метроа у Солуну заиста близу завршетка“, истакао је он и појаснио да је остало неколико ситница на којима се интензивно ради како би све било готово до 30. новембра. Метро у Солуну ће почети са радом са 18 возова на траси дугој 9,6 км. Шест месеци након пуштања у рад отвориће се и продужетак до Каламарије дуг 4,78 км са још 5 станица. Метро ће дневно превозити 315.000 путника.

Заједничко писмо туркијских народа имаће 34 латинична слова

Туркијска академија саопштила је да је Комисија за заједничко писмо туркијског света, коју је основала Организација туркијских држава (ОТД), постигла сагласност о предлогу за усвајање заједничког туркијског писма која ће имати 34 слова, пренела је телевизија CNN TURK Haber. Трећа седница Комисије за заједничко писмо туркијског света одржана је у Бакуу од 9. до 11. септембра, у сарадњи са Академијом. На основу пројекта за заједничко писмо туркијских језика на латиници, који су научници предложили још 1991. године, постигнут је консензус да свако слово представља различите фонеме које се јављају у туркијским језицима, саопштено је из Академије. Чланице ОТД су Турска, Азербејџан, Казахстан, Киргистан и Узбекистан, док Туркменистан, Мађарска и Северни Кипар имају статус посматрача.

Руска заједница у Србији велика и самодовољна

Од почетка рата у Украјини 2022. године, Руси који беже од конфликта створили су живу заједницу у Србији, преноси БТА. Иако је њихов број мањи од оних који су избегли у земље попут Немачке, њихово присуство у Београду је осетно. У српској престоници су се појавили руски клубови, вртићи и лекарске ординације. Руси купују храну у руским продавницама. Руске групе, певачи и комичари наступају у руским клубовима, а руски уметници излажу своје радове у сопственим галеријама. Између фебруара 2022. и средине 2023. године преко 30.000 Руса се регистровало за привремени боравак у Србији, показују последњи подаци Министарства унутрашњих послова. Током овог таласа, Руси су основали 11.081 предузеће у различитим секторима – од интернет услуга до хотелијерства и спортских школа, према српском регистру привредних субјеката.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије:  ЕПА/ БГНЕС, romania-insider.com, АНА-МПА, aa.com.tr