Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Челичне даме“ светски познатог вајара Живка Седларског дефилују и у Бугарској

10
Живко Седларски
Фотографија: Венета Николова

Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак „Витез челичних дама“.

Недавно је овај бугарски уметник, који годинама живи у Француској, дошао у нашу земљу како би започео серију изложби посвећених његовом стваралаштву. Почетак ове јединствене „естетске офанзиве“ обележен је 16. септембра у софијској галерији „Мисија“ изложбом под називом „Haute couture – Haute soudure“, која садржи 30-ак његових скулптура, а, наравно, реч је о металним хаљинама! Јер управо њима бугарски вајар дугује своју светску славу. Током година, његове „челичне даме“ постале су истинска сензација. Оне красе паркове двораца, градске тргове, музеје и галерије. „Од 2008. године правим искључиво хаљине“, признаје Седларски за Радио Бугарску и додаје да га инспирише женственост и кретање материје у простору. Уз то каже:

„Гледам много модних ревија и отуда је дошло име моје серије везане за хаљине, која обухвата цео период од 2008. године наовамо. Наслов изложбе је игра речи. На бугарски треба да се преведе овако: haute couture значи висока мода, а haute soudure значи заваривање. Дакле, ја правим високо заваривање, јер моје хаљине високе моде нису од тканине, већ од метала“, каже Седларски.


Бугарин у раду користи различите материјале – метал, смолу, бакар, дрво, гранит... Његове хаљине су одуховљене, минималистичке, префињене. Носе нежна имена, попут „Поветарац“, „Дуга у ноћи“, „Бела тишина“... Аутор, међутим, тврди да га мода не занима:

Модне ревије посматрам само да бих ухватио тренутак кретања модела који је обукао једну хаљину. Желим да овековечим тај тренутак – било да је то ветар, корак или покрет жене који ствара нешто занимљиво у простору и обликује неку форму. И сада, по идеји мог кустоса Албене Ненкове, уз моје скулптуре представљамо серију цртежа. То су припремне скице за конкретну будућу скулптуру. Изложба се поклапа и са премијером књиге-албума посвећене мом стваралаштву“, каже Седларски.

Светски признати уметник већ живи 33 године у Француској. Преломни тренутак у његовом животу наступа почетком 90-их година прошлог века.

„Када је дошла промена и ушли смо у период кризе, култура је тада највише страдала, она је прва жртва у свакој кризи. Схватио сам да дуго времена нећу моћи да се изражавам средствима којима сам навикао. Отишао сам са женом у Француску – било где, само да бих могао да наставим да се изражавам уметнички, да бих људима могао да се обратим на свој сопствени начин“, присећа се Седларски.


Његов неоспоран таленат брзо је стекао поштоваоце. Отворио је сопствени атеље, а наруџбине су почеле да пристижу из целог света. Седларски је 2011. године позван да делом „Рат мира“ представља Бугарску на великој изложби коју је организовала ЕУ. Две године касније, његове рафиниране хаљине изазвале су сензацију када су приказане у катедрали у малом граду у области Бретања. А 2017. године маестро је имао самосталну ревију, и овог пута у Француској, заједно са ученицима дизајнера Жан Пол Готјеа.


До сада је бугарска публика имала ретке, али упечатљиве сусрете са Седларским. Прва у низу од још четири његове изложбе које ће у нашој земљи бити одржане до краја године отворена је 19. септембра у софијском НДК, који су „челичне даме“ овог вајара претвориле у модни простор, означивши уједно почетак јесењег културног календара ове установе.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

У Софији се отвара Међународни фото-фестивал "Фодар"

Од 4. до 6. марта у Софији се одржава 13. Међународни фото-фестивал – бијенале „Фодар“. Место догађаја је Национална галерија ликовних уметности, а отварање експозиције је вечерас од 18,00 часова. Ове године се за учешће пријавио 801 уметник..

објављено 4.3.25. 15.45
Георги Дюлгеров

Редитељ Георги Дјулгеров добиће велику награду FIPRESCI

Проф. Георги Дјулгеров је једини бугарски филмски стваралац који се придружује светским филмским уме тницима који су добили специјалну награду FIPRESCI „Платинум”. У 2025. години Међународна федерација филмских критичара и филмских новинара слави..

објављено 4.3.25. 06.45

БНР и БТА – лекција из сарадње и заједништва

Тачно месец дана након што је Бугарски национални радио свечано обележио свој 90. рођендан, историја наставља свој дијалог са нама – њеним ствараоцима.У свечаној атмосфери, 25. фебруара у Мермерном фоајеу јавног радија отворена је изложба „90 година..

објављено 26.2.25. 19.05