Имена садашње Европске комисије више нису предмет спекулације или претпоставке, већ чињеница. Структура је такође јасна, а оно што је очигледно јесте да има шест извршних потпредседника, као и да је укинута структура обичних потпредседника. Очекивано, свака од великих држава у ЕУ је добила своје – Шпанија, Француска и Италија заузеће извршне потпредседничке позиције, као и Финска, те две од нових демократија – Естонија и Румунија. Европски посланик Андреј Ковачев о томе како изгледа комплетан састав каже:

„Председница Комисије покушала је да направи веома тежак баланс између држава, као и родну равнотежу. Да ли је у томе успела, видеће се касније, када Комисија почне са радом, када ће се знати и да ли ће она заиста бити успешна. Било је и изненађења – једно од њих био је ресор Словеније. Потврдило се да је наш колега Андријус Кубилијус добио веома важан ресор за координацију европске одбрамбене индустрије.“

Наравно, као и увек, има незадовољних. Зашто, објашњава сама Фон дер Лајен:

„Ове номинације су процес. Нико од нас није имао потпуну слику када смо почели нити знамо како ћемо завршити. Постоји много захтева. Како сам рекла, више од 20 држава чланица желело је значајан економски ресор, а ми немамо 20 таквих ресора. Зато је било потребно да са њима разговарамо како бисмо, у складу с компетенцијама кандидата, све могли што боље ускладити. Да би све било још компликованије, било је потребно узети у обзир географски баланс и политичку припадност.“

Ови ресори су, међутим, један од ретких проблема који се очекују. Јер је могуће да неколико кандидата не прође саслушање пред ресорним парламентарним одборима.

Да ли сама председница може дати неки оријентир када можемо очекивати да нова Комисија преузме своје функције?

„Мислим да цела Европа жели да нова Комисија почне са радом што је брже могуће, али морамо проћи кроз све неопходне процедуре саслушања. Не могу предвидети колико ће трајати овај процес. Знам да Парламент ради веома напорно како би био што бржи и прецизнији.“

Кандидати прво морају проћи кроз Одбор за правна питања Европског парламента, како би се утврдило да ли постоји сукоб интереса.

Каква је укратко процедура, питам њеног председника Илхана Кучука:

„Најпре се сви неопходни документи достављају Европској комисији. Она их прегледа на свој начин како би утврдила да ли постоји сукоб интереса, након чега се целокупна документација депонује у Европски парламент и Одбор за правна питања почиње да разматра да ли постоји потенцијални сукоб интереса на основу финансијске декларације или пријављене или непријављене имовине. Проверавамо материјалну имовину једне особе и приходе које је пријавила – за њу и њену породицу.“

Која су овлашћења Одбора за правна питања, с обзиром на то да смо чули да то није истражни орган? Шта би могао да уради ако уочи потенцијални сукоб интереса?

„Може да постави додатна питања. Ако резултат није задовољавајући, чланови одбора могу затражити да се сам кандидат појави пред њима. Другим речима, да га испитају о могућем сукобу интереса. Идеја је да се заштити европски порески обвезник, а истовремено и европска институција. Људи који долазе и раде у име Европске комисије морају у овој почетној фази доказати своју независност у раду, у претходном раду, и истовремено изјавити озбиљну намеру да неће прекршити никакве политичке и етичке границе.“

Да ли се ослањате искључиво на њихову изјаву или се узимају у обзир и друге пријаве?

„Трудимо се да не политизујемо процес, иако у политичкој организацији увек постоји ризик да политички елементи буду заступљени мало више него што је потребно. Улога Одбора за правна питања је да стручно провери, што би се рекло, по књизи, шта се налази у тим пријавама, да ли добијене информације одговарају истини, у мери у којој је то могуће проверити путем инструмената Одбора за правна питања, и истовремено да утврди да ли постоји сукоб интереса између кандидата за комесара и његовог евентуалног будућег рада као изабраног европског комесара.“

Али се углавном ослањате на његову изјаву и на оно што он каже?

„Да, то је наша провера. Није случајно што постоји друга фаза, која је много обимнија и обухвата детаљно испитивање и саслушање, које треба да покаже које компетенције има одређени кандидат за европског комесара, а истовремено, многа питања су понекад везана за његову прошлост.“

Говоримо о саслушању у ресорном одбору, зар не?

„Тако је, да. Може бити више саслушања, пред једним или више одбора.“

Дакле, хипотетички, махинације, попут пребацивања имовине или бизниса на супружника, које један кандидат за европског комесара може да направи пре подношења изјаве Одбору за правна питања, не чине га рањивим?

„Мора се проверити да ли постоје такви покушаји и да ли постоје трагови. Када неки европски комесар пребаци имовину, јасно ће се видети да ли је незаконито користио део акција које је поседовао, какве су његове евентуалне везе као бившег запосленог у енергетској компанији, рецимо, са ресором енергетике. То је предмет парламентарне истраге. Али наши инструменти су парламентарни – они нису инструменти тужилаштва, ми нисмо истражни орган и немамо таква овлашћења. Можемо постављати питања да бисмо утврдили истину путем парламентарног процеса.“

У случају да вас нешто забрине или ако приметите да нешто није у реду, које кораке можете предузети?

„Постваљати питања. То је наше једино оружје. Постваљати питања, а ако не добијемо задовољавајуће одговоре, одбити кандидатуру. То је нешто што се дешавало у прошлости – након што се утврди да код одређеног кандидата постоји сукоб интереса, што је одлука коју Одбор за правна питања доноси путем консензуса, доноси се закључак да кандидат не може да настави даље и да не може да буде послат на чињенично саслушање.“

Можемо ли се присетити таквих случајева?

„Последња два случаја везана су за румунског и мађарског кандидата. Колико се сећам, румунска кандидаткиња претходно је радила са бројним транспортним компанијама у Румунији и кандидовала се за комесара за транспорт. Исто је важило и за мађарског кандидата, који је, ако се добро сећам, имао акције у руској компанији или је као адвокат радио са руским трговинским друштвима, што се показало неспојивим са његовим будућим послом.“

Када ће започети процес утврђивања евентуалног сукоба интереса?

„Прво је потребно да нам буде достављена сва документација,потом ће уследити детаљна провера, након чега ћемо одредити неопходно време. Искуство показује да то време може бити веома кратко за поједине кандидате када је све уредно, али може потрајати и дужи период ако је потребно прикупити све неопходне и валидне информације како би се утврдила истина и искористили сви парламентарни инструменти. По свему судећи, почетни датум за покретање процедуре највероватније би требало да буде 30. септембар. Колико ће дуго трајати, зависиће од сложености материјала које будемо запримили.“

Односно, не може се рећи да ли ће трајати недељу, две или три...

„Пракса показује да, у случајевима када све иде без проблема, процес може почети у року од 24 до 48 сати, али исто тако може потрајати и недељу-две ако је потребно утврдити додатне чињенице и околности. Дакле, ако је потребно проћи кроз другу фазу испитивања и трећу фазу саслушања, то свакако није нешто што се може обавити у кратком временском периоду.“

Да ли бисте могли да прогнозирате када би могла да започну саслушања у надлежним одборима, када би могао да се заврши процес гласања у пленарној сали и када би нова Комисија могла да ступи на дужност?

„Говорим врло хипотетички – идеја је била да Комисија буде изабрана 1. децембра. Међутим, како се видело, процес је успорен због промене неких позиција – захтева за новим кандидатима, промене ресора, евентуалних додатних саслушања у националним државама. Ово кашњење нас је коштало једне или две парламентарне седнице. Чини ми се да би, ако у Одбору за правна питања заиста почнемо да радимо од почетка октобра, рок 1. децембар могао бити испоштован. Али ако дође до додатног кашњења, вероватно тај рок неће моћи да се испоштује. Али то није најважније. Најважније је да грађани Европе имају гаранцију да ће процедура која је покренута бити у потпуности спроведена. У Одбору за правна питања биће подузети кораци у вези са евентуалним сукобом интереса, провера треба да утврди све чињенице и околности – путем парламентарних инструмената, а истовремено Европски парламент треба да обави своје политичко саслушање. То су људи који ће у наредних 5 година управљати огромним средствима. Период није кратак, обавезе нису мале, а од њих се очекује веома много. То је једини пут када Европски парламент може да покаже праву демократску снагу. А она треба да буде искоришћена на прави начин.“

Чини се да ни овај сазив Европског парламента ни ова Европска комисија не почињу онако како је започео претходни циклус. Очигледно нас очекују занимљива времена....

„Сигурно је да живимо у занимљивим временима, јер су и изазови такви. Комисија треба да се фокусира на важне ствари, а не да производи законодавство које је неефикасно. Комисија 'Фон дер Лајен 2' треба да ради различите ствари од оних које је радила Комисија 'Фон дер Лајен 1'– да се фокусира на законодавство које има за циљ да побољша живот европских грађана, да мења ствари које треба да буду промењене. А не да 10 година радимо на идеји о изградњи зелене и дигиталне транзиције и да се у једном моменту испостави да је све то бесмислено. Да, зелена транзиција треба да буде промењена, све се мора претворити у један индустријски споразум, ЕУ треба да се оформи као аутономни политички ентитет са неопходним заштитама своје демократије, али то треба да се одвија корак по корак и на основу консензуса.“