Широм света 1. октобра прославља се универзални језик музике. Тешко да неко сумња у способност ове уметности да лечи душе и да мислима даје крила, али данас ћемо додати још једну причу која то доказује – причу о једином слепом бубњару у Бугарској. 

Иво Атанасов је рођен и живи у морској престоници Варни, а музика је у његовом животу присутна од раног детињства. У почетку је у ритму мелодија које је изводио његов отац – хармоникаш, бубњао по столу, а са 16 година добија и своје прве бубњеве. Неколико следећих година активно учи да свира инструмент наступајући са различитим групама, све до критичне 1993. године, када прогресивно почиње да губи вид. Годину дана касније, већ је потпуно слеп, што изазива тешку депресију и дуг период у којем чак престаје да излази из куће, ослањајући се у свему на своју породицу. Живот у своје руке поново узима 1998. године када постепено почиње да учи да се креће уз помоћ белог штапа, да буде самосталан, а покушава и да се врати бубњевима. Испоставило се да то није лако, јер га групе одбијају након сазнања да је слеп. Међутим, недуго након тога, почиње да свира у оркестру народне музике „Спектар“ при Културном дому слепих у Варни.

„До тада нисам имао додира са тапаном, свирао сам само на бубњевима. Руководилац оркестра, Николај Докторов, почео је да ми показује ритмове, постепено сам савладао ово умеће и већ 22 године сам део оркестра у којем је половина чланова слепа“, присећа се Иво Атанасов у интервјуу за БНТ. 

Осим проба са народним оркестром, бубњар је такође члан две рок групе са којима свира. За себе у шали каже – „Ја нисам музичар, ја сам бубњар“.

„Прва група, коју сам основао, зове се 'Акорд БГ'. Током 2017. године одлучио сам да потражим старе пријатеље са којима сам свирао пре доста година“, сећа се Иво у интервјуу за БНР – Радио Софију. „Почели смо да свирамо обраде песама бугарских рок група – Штурците, ФСБ, Сигнал, Ахат, Дијана Експрес и других. Циљ нам је био да свирамо из задовољства, али Константин је имао ауторске песаме које смо хтели да снимимо. Почели смо да наступамо и у неколико клубова у Варни. У међувремену нам се придружио и клавијатуриста, постали смо квартет, а 2019. године ушли смо у студио где смо снимали и наш први албум са 9 песама и два инструментала.“

Као и у многим другим рок групама, и код нас није недостајало промена, па је тако током 2019. године у групу дошао нови гитариста:

„У 'Акорду БГ' влада велико шаренило. Свиримо стадионски рок, арт рок, прогресив, фанк, фјужн па чак помало и џез. Са мојом другом групом 'Битанге старог кова' свиримо хард рок, али искључиво аутораске песме. У групи коју чине две гитаре, бас, удараљке и вокал сам од јесени 2021. године. Ове године с њима сам доста наступао по клубовима и фестивалима“, објашњава Иво. 

Постоји љубав међу људима, која траје заувек, сматра Иво Атанасов, али волети се могу и неживи предмети, какви су бубњеви, категоричан је музичар.

„Шта год да се деси, ја од њих их никада нећу одустати и упркос депресији коју сам преживео, музика је била у мени и није престајала да ме надахњује ни у једном тренутку. Што се тиче емоције на сцени – она се не може упоредити ни са чим, као ни тренутак када осетиш љубав публике која је дошла да те чује“, убеђен је Атанасов.

Текст: Јоан Колев 

Извор: интервју Кристијана Илијева, БНР-Радио София и емисија „Мале приче“ на БНТ