На највећем универзитету у Португалу студира 52 хиљаде студената, од којих је 20 хиљада из иностранства. У овом својеврсном конгломерату различитих људи и култура више од три деценије своје место има и бугарска култура. Лекторат за бугарски језик је део Центра за словенске језике и културе на Факултету хуманих наука Лисабонског универзитета, на којем се, поред бугарског, изучава још пет словенских језика. Шеф центра је проф. Георги Христовски.
„Постоји много оваквих центара у свету,“ каже проф. Христовски и наставља: „Али док на већини места број језика који се изучавају варира између два и четири, на Лисабонском универзитету имамо шест словенских језика. То су бугарски, руски, словеначки, пољски, чешки и хрватски језик. Имајте на уму да основне студије у Португалу трају три године, у складу с Болоњском конвенцијом за приступачније образовање у ЕУ. Осим тога, овде никад раније није било традиције што се тиче бугаристике, какву имаму, на пример, у Пољској, Чешкој, Мађарској и другим земљама. И ја сам, у ствари, тај пут почео утирати пре тридесетак година, бирајући тадашње лекторе за поједине словенске језике. Својим успехом сматрам и то што се словенски језици на универзитету у Лисабону могу изабрати као други смер или као факултативни предмет на било ком од факултета, а постоји и могућност да се организују курсеви које поред студената могу да похађају и други људи.“
Паралелно с улогом у Центру за словенске језике и културе, већ више од 20 година проф. Христовски предаје морфологију и фонологију португалског језика на Лисабонском универзитету – посао који се не поверава свакоме, а посебно странцу. Говор и комуникација и социологија комуникације такође су део његових професионалних интересовања и обавеза. Он је особа која је 1985. године отворила Лекторат за бугарски језик на Лисабонском универзитету.
Већину студената који уписују бугарски језик чине Португалци, али има и припадника других словенских народа, као и студената из Италије, Кине...“
Према речима проф. Георгија Христовског, перспектива за бугаристику у Португалу је да остане у склопу славистике. Зато и Центар за словенске језике и културе подстиче заједничку научну делатност и сарадњу лингвиста:
„Зато увек говорим колегама да ако се организује неки догађај у центру, на пример, од стране Чехиње – презентација, конференција или нешто друго, морамо је сви подржати. Ако Рускиња организује нешто – подржавамо је. Увек смо заједно, једино тако можемо успети. И људи се разумеју. Размењују информације, искуство и знање.“
Ана Карина Прокописи је професор руског језика у Центру за словенске језике и културе. Она је Португалка која је удата за Украјинца. Замолили смо је да нам каже пар речи о професору Христовском. Испричала нам је и о једном од пројеката на коме тренутно ради славистички центар у Лисабону:
„Веома смо задовољни професором и начином на који се центар развија. Проф. Христовски није просто руководилац, он је пре свега добар пријатељ. Један од наших успеха је и пројекат на коме тренутно радим, а који смо добили у конкуренцији 100 других кандидатура. Пројекат је намењен људима из академских кругова на португалском говорном подручју. Другим речима, организујемо конференције „Странице из руске књижевности“, једном у две године организујемо конкурс за превођење, уз учешће преводилаца с руског на португалски и обрнуто. На овај начин представљамо културу и књижевност обе земље, што је од велике користи за професоре из области хуманих наука.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Красимир Мартинов
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..