Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Бугарској се налази највеће у Европи природно налазиште дивље фоје – "Тисата"

Дивља фоја у резервату „Тисата“
Фотографија: pirin.bg

Пре 75 година, 1949. године, највеће природно налазиште дивље фоје (Juniperus excelsa) у Европи – "Тисата", које се налази у подножју Пирин планине, проглашено је резерватом природе. Дивља фоја је јужна заштићена реликтна врста малоазијског порекла. Достиже висину од 10-15 м. Пречник стабла може достићи 1 м.

У овом региону расте још једна "угрожена" врста која је уврштена у Црвену књигу Бугарске – Европска тиса (Taxus baccata). То је зимзелена врста четинара која расте изузетно споро. Достиже висину и до 30 м. Садржи алкалоид таксин, који је отрован за људе и неке животиње, па је зато позната и као "отровница".

Подручје се одликује огромним орнитолошким богатством – овде се гнезди 109 врста птица. Осим тога резерват "Тиса" је познат и по богатој херпетофауни. Од 16 врста змија у нашој земљи, овде је утврђено присуство 11 врста.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска међу водећим земљама Европе по очекиваном здравом животном веку

Бугари су на трећем месту међу 30 европских земаља по очекиваном здравом животном веку, показују подаци Евростата. Бугари живе у добром здрављу у просеку 68,6 година, а нашу земљу су по овом показатељу претекле Малта и Италија. По овом..

објављено 8.8.25. 17.45
Фотографија: Извршна агенција за Бугаре у иностранству

Корак напред ка програму подршке онима који желе да се настане у Бугарској

Агенција за запошљавање конкурише у оквиру Програма за развој људских ресурса, а у оквиру мере „Бирам Бугарску“. Циљ је стварање услова и подстицаја за трајно настањење у Бугарској Бугара који живе у иностранству, особа бугарског порекла и..

објављено 8.8.25. 16.48

Повећавају се инфлациона очекивања Бугара за наредних 12 месеци

Укупни индикатор поверења потрошача у Бугарској наставља да опада и у јулу 2025. године смањен је за 4,7 процентних поена на минус 21,1%, јавља Национални завод за статистику. Пад индикатора односи се како на градско тако и на сеоско становништво...

објављено 8.8.25. 15.35