Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног фебруарског дана 1946. године, са само 32 године, Ромен Гари стиже у Софију како би преузео своју прву дипломатску дужност, као други секретар француске амбасаде. Директор Француског института у Бугарској, Лик Леви, и сам велики поштовалац Ромена Гарија, прича колико је боравак у Бугарској обликовао његове ставове:
„Овај боравак знатно је обогатио његово разумевање хуманизма, универзалности, људских права и значаја Европе. Ромен Гари је био страствени заговорник европске идеје. Написао је роман „Европско васпитање“ и много пре него што се почело говорити о уједињењу Европе, снажно је подржавао ту визију. Гари је добро познавао Централну и Источну Европу и желео је да Французима скрене пажњу на овај регион,” рекао је Лик Леви поводом недеље посвећене животу и делу Ромена Гарија, коју је организовао Француски институт. Захваљујући чињеници да је писао и под псеудонимом Емил Ажар, једини је француски писац који је два пута освојио престижну књижевну награду „Гонкур“.
У Софији је Ромен Гари, заједно са својом првом супругом, енглеском списатељицом Лесли Бланч, живео у стану на булевару Дондуков. Ту се упознаје с различитим људима и постаје сведок растућих политичких репресија у земљи, не сумњајући да је и он сам предмет истраге у досијеу Државне безбедности под агентурним именом „Књижар“.
У свом роману „Ноћ ће бити мирна“, Гари описује Бугарску на следећи начин: „Када сам стигао у Софију, земља је већ била комунистичка, али је имала цара. Дете – цара. Нови истински цар након уласка совјетске армије био је легендарни Георги Димитров, вођа Коминтерне. Вођа, али под чврстом Стаљиновом контролом.“
„Ромен Гари имао је словенске корене и овај свет му је био добро познат“, истиче Лук Леви. „Волео је Бугарску, јер није био обичан дипломата. У то време, он је већ био признати књижевник, дубоко заинтересован за људе, показујући изразиту емпатију према њима. Истовремено, сведочио је променама у овој земљи након 1945. године, када је у Бугарској постепено наступило стање тоталитарне диктатуре. У том контексту, Ромен Гари је изјавио: „Бити сведок транзиције једне државе, једне монархије у тоталитарну диктатуру стаљинистичког типа, истовремено је узбудљиво и тужно .“
Гари је говорио руски и комуницирао не само са обичним Бугарима, већ и са представницима опозиције, која је у првим годинама репресије још увек била активна. У каснијим интервјуима, наглашавао је да су те године за њега биле кључне.“
Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook / Romain Gary, books.fr
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..