Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефтимија Трновског. Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског освајања старопрестолног града Трнова, које се десило 1393. године, умро је око 1404. године. Пет векова касније, крајем 1905. године, током ископавања у предворју саборног храма Бачковског манастира, спроведених на иницијативу игумана обитељи Пајсија (Пастирева), откривена су два гроба. У једном су пронађени остаци архијерејске мандије, велики омофор и два епитрахиља, док су се у другом налазиле мошти, као и оловни лист у виду свитка на којем је стајао следећи натпис:
СВ {етие} МОЩИ ЕВТИМУ ПРЕОС {в} Е{щ} ЕННОМУ АРХ{иепископу} В {еликаго} ГР{ада} ТРЪН {ова} и БЛЪГАРО {мъ} ПАТРИАР {ху}
Након овог открића, Свети Синод је именовао комисију задужену за испитивање чињеница и документовање пронађених реликвија. Описана су и чудеса која потврђују њихову аутентичност, као што је благоухање које се ширило од светих моштију. Међутим, бивши игуман манастира Теодосиј, митрополит Скопски, доводи у сумњу њихову веродостојност, описујући историју Бачковског манастира и његово разарање од стране Турака приликом освајања Родопа. Професор Васил Златарски, члан комисије за утврђивање чињеница коју је именовао Синод, оповргава ове тврдње, а 1911. године, Богдан Филов, директор Народног музеја у Софији, заједно са Јорданом Ивановим покреће иницијативу за формирање нове комисије при Синоду. Са своје стране, комисија је утврдила историјске недоследности, изразивши озбиљне сумње у аутентичност оловног свитка пронађеног у гробу са моштима.
Како би се окончали спорови и, пре свега, одало заслужено поштовање последњем првојерарху Трновске Патријаршије, Свети Синод Бугарске православне цркве 120 година касније утврђује празник патријарха Јефтимија Трновског као покровитеља целог бугарског народа.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: dveri.bg
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..