Из Извештаја Владе о спровођењу у 2023. години ажуриране Националне стратегије демографског развоја становништва Бугарске постаје јасно да се први пут за 38 година скоро да није евидентирано смањење укупног броја становника земље. У 2023. години становништво се смањило само за 0,03% у односу на 2022. Према доц. Спасу Ташеву са Института за истраживање становништва и људи при БАН, током година се запажа благо, споро, али трајно побољшање демографских показатеља.

"Као научник који се бави демографијом ја сам увек очекивао да ће заиста доћи до таквог заокрета и да ће Бугарска почети да бележи позитиван прираштај – каже проф. Ташев у интервјуу Радио Бугарској. – Према објављеним подацима, веома смо близу нуле, али је прираштај и даље негативан. Подаци за прошлу годину показују минус 1.948 људи, тј. само за толико се смањио број становника земље. Током година, становништво се годишње смањивало просечно за 50 до 70 хиљада људи, што значи да је из Бугарске сваке године нестајао један град средње величине", каже демограф, али и изражава скептицизам према подацима тренутне демографске статистике, која узима у обзир – наталитет, морталитет, емиграцију и имиграцију.

Што се тиче природног прираштаја, ту нема битне промене. Према званичним подацима, становништво је смањено за преко 43 хиљаде људи. Тако да се ми топимо, подвлачи доц. Ташев. Прошле године у земљи је рођено 57.500 деце, али је број преминулих Бугара скоро 101.000. Што се тиче миграције, трендови су добри. Миграциони салдо износи 41.580 особа.

"Имамо Бугаре у суседству. Имам у виду Западне покрајине у Србији, које се налазе 50 км од Софије. Имамо Бугаре у Северној Македонији, који су веома близу Ћустендила, Благоевграда, Перника – није им проблем да дођу и у Софију. Имамо Бугаре на Косову и у Албанији. Према подацима Агенције за запошљавање, пријављен је један Уговор о раду Бугарина из Албаније, а према нашем законодавству, особама бугарског порекла није потребна дозвола за рад у Бугарској. И сада, зашто ти људи не долазе – зато што им стварамо препреке. Не потврђујемо њихово бугарско порекло. Ово је огроман сукоб, проблем у нашој држави, који практично достиже антибугарске размере", каже Спас Ташев.

Као пример он наводи Бугаре у Албанији и на Косову, који живе у планинским пределима. Живе углавном од планинске пољопривреде. Пратећи општи тренд урбанизације, преко 80% њих напустило је своја родна места после 1990. године и мигрирало у велике градове у Албанији или у Западну Европу.

"Где је шанса Бугарске? Део становништва Албаније и Косова је склон да иде у печалбу – подсећа научник. – Мушкарци који углавном  раде у грађевинарству, током активне сезоне напуштају родна села, али остали чланови њихових породица остају тамо где још увек постоје школе која деца могу да похађају. Тамо могу остати њихове супруге, деде и баке. Имајући у виду стандард у Албанији и на Косову, новац који би зарадили је довољан да се њихове породице могу издржавати током целе године. Можемо привући сезонске раднике који ће радити углавном у туристичком сектору. У осталом времену ти људи могу да остану у својим родним местима, да се баве пољопривредом и одржавају своју имовину. Мала удаљеност између Бугарске и њихових насеља омогућава да се одржава управо такав тип миграционих односа и да насеља не буду депопулисана", наглашава доц. Спас Ташев.

Он подсећа да ће све то ојачати и историјску везу између Бугарске и њене дијаспоре. Међутим, научник сматра да политичка нестабилност у земљи, као и чести избори новог парламента и смене прелазних влада спречава формирање трајне демографске политике усмерене на привлачење бугарске дијаспоре у националну економију.

Фотографије: БТА, БГНЕС

Превела: Албена Џерманова