Бугарска православна црква 26. октобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII века, када су браћа-бољари Асен и Петар у Трновграду објавили да више не признају византијску власт. Ова одлука донета је на дан храмовног празника цркве коју су они подигли у част светог Димитрија који је истог проглашен за духовног заштитника Бугара. Од тада, свети Димитрије ужива посебно поштовање у Бугарској, а пред његовим светим моштима у Солуну клањају се многобројни хришћани из целог света.
Свети Димитрије је 1993. године проглашен духовним покровитељем града Видина, где се налази величанствени саборни храм Светог Димитрија, други по величини у Бугарској, одмах након софијског храма Светог Александра Невског.
Градња храма почела је 1884. године, уз благослов и несебичну подршку видинског митрополита Антима I. Грађани су са великом посвећеношћу учествовали у његовом подизању, како добровољним прилозима тако и радом. План храма израдио је чувени мајстор из Трјавне, Генчо Канев, уз допринос италијанског архитекте Бахнанија, а радови су трајали до 1926. године.
„Тада је храм освештан и служена је прва света литургија“, каже у интервјуу за Радио Бугарску старешина саборног храма архимандрит Самуил. „Величанственост храма сведочи о односу људи онога времена према заједничким подухватима. Људи су дали свој допринос да би изградили свој Дом – Дом народа. То је најважније. Када гледамо на храм као на свој дом, место где се обраћамо Створитељу, све се мења у животу.“ Он додаје да се на многим местима на дан Светог Димитрија припрема курбан, као симбол солидарности и помоћи онима који су у невољи.“
Архимандрит Самуил подсећа да је управо то чинио Свети Димитрије Солунски – помагао је људима у невољи. Пре него што је мученички страдао за веру, раздао је своју имовину сиромашнима, а након своје смрти наставио је да помаже свима који му се моле са вером и надом. „На жалост, људи се данас често окрећу Богу тек када се суоче са великим тешкоћама“, примећује архимандрит Самуил и додаје:
„Иако смо сада сви слободни да се молимо Богу кад год то желимо, често то чинимо тек када нас стигну велике невоље. То су моја запажања. Људи се Богу окрећу и на велике празнике – Светог Димитрија, Божић, Васкрс – када пожеле да оду у цркву и да се помоле. И то је добро, али би било још боље ако бисмо могли да у свакодневном животу усмеримо своје мисли ка Створитељу, било би то најкорисније за нас.“
Архимандрит Самуил позива православне вернике да редовно учествују у Светој Литургији, током које се врши највећа тајна – Евхаристија, коју је Исус Христос оставио својим ученицима на Тајној вечери. Становницима Видина жели да се врате својим коренима из времена када је Видин играо важну улогу у културном и духовном животу земље.
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: Видинска митрополија, БТА, Саборни храм св. вмч. Димитрија Солунског
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..