Седма предизборна кампања у политичком маратону који траје већ три и по године приводи се крају. Да ли смо чули обећања и решења за излазак из ове кризе или традиционалне вести о куповини гласова, које ни овога пута нису разоткриле праве наручиоце? Одговоре на ова и друга питања потражићемо од политоколога и стручњака.

Уочи превремених парламентарних избора 27. октобра, агенција за испитивање јавног мњења „Алфа Рисерч“ потврдила је слику која се формирала – седам сигурних формација, плус евентуално још једна ући ће у 51. сазив Народног собрања. Тек 30-32% бирача с правом гласа ће остварити своје уставно бирачко право на предстојећим изборима, што значи да ће партијама за прелазак цензуса од 4% и улазак у Парламент бити довољно око 85.000 гласова, уместо досадашњих 100.000.

Светослав Малинов, шеф Катедре за политикологију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, слаже се с прогнозом већине агенција, према којој се очекује слаба излазност, поткрепљујући свој став аргументима попут честог одржавања избора и недостатка нових политичких партија, идеја и личности.

„Тезу да нема нових партија не оповргава улазак формација попут „Препорода“ у парламент – јер се овде мисли на нове политичке снаге с новим идејама, које би директно утицале на формирање Владе,“ каже политиколог и наставља: „Велика интигра, међутим, на овим изборима је шта ће бити с, да тако кажемо, великим Покретом за права и слободе (ДПС) с 47 народних посланика и болним расколом у њему. Што се будуће парламентарне већине тиче, очигледно је да две странке неће успети да је формирају, иако су, према истраживањима, ГЕРБ-СДС и НП-ДБ веома близу потребном броју од 120 посланика. Велика је вероватноћа да се формира нешто што ће бити стабилније и од ротирајуће владе, која је издржала девет месеци, поготово ако се узме у обзир да ГЕРБ-СДС и НП-ДБ више нису у тешкој конфронтацији као пре четири-пет избора.“

У земљама које имају пропорционални изборни систем, међу којима је и Бугарска, просечни век владе траје између 2 и 2,5 године, подсећа политиколог Стојчо Стојчев. „Оно што би требало да буде одрживо у оваквом окружењу јесте партнерство између партија. Тако да ћемо после избора очекивати неко заједничко деловање или покушај да се састави коалиција,“ додао је он. Према његовим речима, ако политичари приступе реализацији идеје НП-ДБ о премијеру који је подједнако дистанциран од свих политичких партија, то ће бити „велики корак у развоју човечанства:“

„После избора неће бити препрека да ГЕРБ-СДС прихвате таквог премијера,“ каже Стојчев и наставља: „Међутим, ја то видим другачије – или, премијер неће бити подједнако дистанциран, већ подједнако близак свима. Могао бих да опишем његов профил – универзитетски професор, на пример, права, који током година је имао партнерство и с једним и с другим, дакле, у добрим је односима са свима.“

Ако ГЕРБ-СДС и НП-ДБ успеју да формирају владу, она би у Народном собрању добила подршку обе фракције ДПС, сматра Стојчев.

Политиколог Иво Инџов сматра да постоје једнаке шансе за формирање редовне владе, али и нове изборе. Иза слабе и скромне што се ресурса тиче предизборне кампање он увиђа чињеницу да странке чувају снагу, средства и идеје за догодине, када ће се затворити четворогодишњи циклус парламентарних избора. У међувремену, прогнозира Инџов, може се појавити неколико нових актера на политичкој сцени. То је начин да се поврати интересовање грађана за политику, сматра он.

Политиколог скреће пажњу и на пратеће процесе у кампањи, који су „политички набијени“, попут акција МУП против куповине гласова.

„Оно о чему политичари мало говоре, а дугују то грађанима јесте све грубљи и арогантни притисак који неке од партија националистичког и популистичког спектра врше на новинаре и људе чији се глас чује на интернету,“ истиче Инџов и додаје: „Они желе да им одузму право да постављају питања, истражују и слободно изражавју своје мишљење. Политички притисак на медије је озбиљан проблем и треба радити на његовом решавању,“ закључио је Инџов.

Мобилизација бирача да испуне свој део одговорности за нашу будућност је једина шанса за промену у земљи.

Текст: Дијана Цанкова

Извор: интервјуи Георгија Налбантова, Георгија Маркова и Силвије Великове – Програм „Хоризонт“ БНР

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, БГНЕС, БНР, facebook.com/smalinovMEP, Pixabay