Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт „Пол-Емил Виктор”, Бугарски антарктички институт и Софијски универзитет „Св. Климент Охридски”, док је почасни гост био истакнути француски истраживач у области морске екологије Јан Ропер-Кудер.

Ропер-Кудер проучава морске предаторе, сисаре и птице као природне индикаторе промена у поларним екосистемима. Он предводи истраживачки програм у Центру за биолошка истраживања у Шизеу, који делује у оквиру Националног центра за научна истраживања, као и Универзитета у Ла Рошелу. Од 2022. године, обавља и функцију директора Француског поларног института „Пол-Емил Виктор“.

Иако је удаљен хиљадама километара од нас, Антарктик није само ледена пуста земља с величанственим пејзажима и суровим условима. У њему се крију кључеви за разумевање прошлости наше планете и будућности климатске и еколошке равнотеже на глобалном нивоу.

„Морамо разумети да Антарктик није само удаљено и изоловано место“, каже у интервјуу за Радио Бугарску Јан Ропер-Кудер. „Све што се тамо дешава одјекује широм света – у суштини, полови Антарктика представљају покретач климатских промена. Управо ту, испред обала Антарктика, одлучује се будућност нивоа светског океана. Зато је од пресудне важности да јавности приближимо разлоге нашег интересовања за овај континент.“

Све што видимо на планети – катастрофалне поплаве у Валенсији су тек последњи пример – повезано је са глобалним променама чији је главни покретач Антарктик. Али, шта се дешава са флором и фауном тог најудаљенијег континента?

„Континент нема велико биолошко богатство, напротив“, каже научник за Радио Бугарску. „С друге стране, океан који окружује Антарктик невероватно је богат животом, али ми готово ништа не знамо о тој разноврсности. У великом истраживању које смо спровели 2011. године, открили смо око 9 хиљада различитих врста које насељавају ове воде, укључујући чак 600 нових врста морских звезда. Све те врсте и целокупна биолошка разноликост биће озбиљно угрожени климатским променама. Загревање океана узрокује закисељавање воде, чинећи калцијумске шкољке изузетно крхким, што доводи до постепеног нестанка ових организама. Свако нестајање угрожених врста доводи до нарушавања биолошког баланса и прети равнотежи читавог екосистема. Неопходно је одмах предузети обимне мере за заштиту животне средине ако желимо да сачувамо овај драгоцени биодиверзитет.“

Да ли смо заиста свесни размера овог проблема и какве кораке треба предузети?

„Мислим да је данас свест о потреби деловања знатно већа него у прошлости“, каже Јан Ропер-Кудер. „Међутим, оно што нам заправо недостаје јесу одлучни политички потези – видимо колико је компликовано смањити штетне емисије на глобалном нивоу. Без конкретних мера за смањење угљеничног отиска, немогуће је направити прави напредак у борби против климатских промена, нити решавати проблеме који погађају Антарктик и остатак света.“

Иако су бугарска и француска база на супротним крајевима Антарктика, то не умањује могућности за заједничка истраживања у областима као што су биологија и геологија, сматра Ропер-Кудер. „Састанак у Француском културном институту у Софији пружа нам прилику да ову сарадњу продубимо“, додаје он.

Прочитајте још:

• Први пут у бугарској експедицији на Антарктик учествоваће и научници из Грчке

• Бугарска и Шпанија причају о међусобној сарадњи на Антарктику

Фотографије: Дијана Цанкова, БТА, Бугарски антарктички институт