„Избор Доналда Трампа за председника САД имаће негативне последице по европску политику у три кључне области: безбедност и одбрану, економију и политичке односе, барем судећи по ономе што можемо закључити из Трампових изјава и на основу искустава из његовог првог мандата. Ово је у интервјуу за нашу рубрику „Евранет Плус“ изјавио Ивајло Иванов, стручњак за безбедност и члан Савеза резервних официра „Атлантик“.

„Нажалост, Доналд Трамп Европу често види као конкурента! Током свог првог мандата, редовно је критиковао не само своје савезнике у НАТО-у због недовољних издвајања за одбрану, већ и Европску унију, сматрајући је економским противником који је, по његовом мишљењу, понекад гори и од земаља које су на листи америчких непријатеља“, напомиње Иванов.

„Свет се променио од времена када је Доналд Трамп први пут постао председник. Сада ће се суочити с новим изазовима, па с великом пажњом очекујем да видим да ли је извукао поуке из свог претходног мандата и да ли ће успети да поново учини Америку 'суперсилом' и гарантом глобалне безбедности“, изјавио је пољски посланик Грегорз Шетина у интервјуу за међународни новински сервис „Евранет Плус“.

Политички аналитичар Ивајло Иванов за програм „Хоризонт“ истиче да из политичке перспективе „Доналд Трамп представља тенденције које одражавају ауторитарно понашање“, додајући да је „изузетно близак лидерима попут Виктора Орбана“.

„Видим сјајну победу – можда највећи повратак у историји западне политике! За свет то значи наду за мир“, рекао је премијер Мађарске Виктор Орбан, након што је постало јасно да ће Доналд Трамп бити 47. председник Сједињених Америчких Држава.

„Током првог мандата, његови односи и изјаве често су били повољнији за лидере као што су руски председник Владимир Путин и кинески председник Си Ђинпинг, док су лидери европских земаља били оштро критиковани“, подсетио је стручњак за међународну безбедност.

Враћамо се, међутим, на данашњи тренутак уз речи Никласа Поитијера, стручњака из института „Бругел“, који упозорава:

„Европа се налази у веома специфичној ситуацији. Њена економија није у добром стању, а питање безбедности све више долази у први план, док се главни глобални гарант безбедности повлачи са светске сцене.“

У контексту безбедности и одбране, кључно питање остаје НАТО и рат у Украјини, наглашава стручњак Ивајло Иванов.

Према његовим речима, „пред нама је велики изазов у односима са САД унутар Алијансе“:

„Чак и ако Доналд Трамп не предузме радикалне кораке у вези са америчким присуством у НАТО-у, а чак и ако се сада представља као неко ко је подстакао европске земље да повећају своје издатке за одбрану, овакав приступ остаје веома спорно питање. Чак и ако су његове намере добронамерне, у шта лично сумњам, начин на који он обезбеђује овај 'успех' за Алијансу изузетно је деструктиван. Јер један од основних стубова сигурносних гаранција које НАТО пружа својим члановима јесте принцип одвраћања, који је овим поступцима доведен у питање.“

„Доналд Трамп својим поступцима наноси озбиљан ударац концепту одвраћања, јер отворено указује на то да би Русија или било која друга држава могла да делује против савезника, без америчке интервенције, ако те земље не издвајају 2% свог БДП-а за одбрану“, нагласио је стручњак за међународну безбедност Иванов. Према његовим речима, „основни циљ концепта одвраћања је да се спречи да било који потенцијални агресор покрене војне акције против земље која је у стању да се брани и одговори на претње.“

„Изјаве Доналда Трампа подстичу сумњу међу лидерима НАТО-а, јер остављају отворена питања о томе колико је Алијанса заиста чврста и способна да одговори на претње, као и да спроведе своје политичке циљеве. Ово је апсолутно недопустиво за водећу силу унутар НАТО савеза“, додао је Иванов.

Бугарска више није једна од земаља које су на листи оних које не испуњавају обавезе према одбрани, јер је већ достигла праг од 2% свог БДП-а на годишњем нивоу. Такође, стручњак је нагласио да се за следећу годину разматра могућност повећања овог износа на 2,5% БДП-а, али не због притисака Сједињених Америчких Држава, већ из чисто прагматичних разлога.

„Наиме, 2% БДП-а тренутно не задовољава стварне потребе Бугарске за изградњу и модернизацију војних капацитета који су неопходни за безбедност земље. Ова повећања су у складу са потребом да Бугарска има адекватне војне капацитете које ће јој омогућити да гарантује своју националну сигурност“, закључио је Иванов.

„Не очекујем значајну промену у односима између ЕУ и САД. Они су одувек били кључни стратешки партнер“, изјавио је привремени премијер Бугарске, Димитр Главчев, говорећи о односима између Брисела и Вашингтона. О могућој будућој подршци САД и ЕУ Украјини, стручњак за међународне односе, Ивајло Иванов, напомиње:

„Европа би требало да преузме већи терет по питању подршке Украјини, јер је, на крају, реч о рату на европском континенту. Ми смо највише заинтересовани да овај рат заврши на повољан начин за Украјину, а то подразумева и повољан исход за Европу!“

Он истиче да је, „Европа, нажалост,  пропустила четири године мандата Џоа Бајдена да донесе кључне одлуке које би смањиле зависност од САД“:

„Са доласком Џоа Бајдена осетили смо олакшање, али рат у Украјини није пробудио Европу из летаргије. Почели смо да доносимо половичне и недовољно ефикасне мере. И нажалост, Европа није спремна ни способна да надокнади улогу САД-а у области наоружања и војне опреме. То је заиста жалосно, јер током ових година нисмо довољно инвестирали, нити предузели конкретне кораке да повећамо и проширимо војну производњу у Европи.“

„Европска унија је обећала милион комада муниције Украјини, али више од годину дана није успела да испуни овај циљ. Истовремено, Северна Кореја снабдева Русију са осам милиона комада муниције“, наглашава експерт Ивајло Иванов.

У међувремену, политичка ситуација на фронту се развија у корист Москве. Како истиче Жозефин Старон из француског труста мозгова „Синопиа“, „време игра на руку руском председнику Владимиру Путину“, додајући да ће Доналд Трамп, који ће ускоро преузети функцију председника САД-а, „практично оставити статус кво по питању Украјине у првим месецима свог мандата“.

„Северна Кореја је знатно допринела томе да тренутна ситуација на фронту изгледа управо овако! Недостатак политичке воље и одсуство стратешке визије у Европи и европским политикама довели су до тешких последица по европске интересе, и то у области одбране и безбедности, што је апсолутно неприхватљиво!”, категоричан је био стручњак.

Иванов, међутим, има другачији поглед на ствари. Он сматра да Трамп још увек нема дефинисану стратегију за Украјину.

„Оваква политика тек ће се разрадити. Песимистички сценарио укључује могућност да Трамп значајно смањи или у потпуности обустави војну помоћ Украјини, како би је натерао да седе за преговарачки сто и прихвати услове које Русија поставља, а који су тренутно неприхватљиви за Кијев.“

„Према најновијим информацијама којима располажемо, Трамп, као бизнисмен који придаје велики значај америчкој економији, спреман је да настави са војном подршком Украјини, али у другачијем формату – омогућиће Украјини да слободно купује америчко наоружање и војну опрему“, наводи стручњак.

„Сваки споразум који не укључује значајне гаранције за безбедност Украјине био би контрапродуктиван, не само по њу, већ и по европску безбедност“, истиче Иванов, додајући да би билатерални споразум између Сједињених Америчких Држава и Русије, донесен мимо Европске уније, могао могао имати погубне последице по европску стабилностза европску стабилност.

„Морамо бити изузетно опрезни када је реч о таквој политици Доналда Трампа, који има амбицију да постигне неку врсту оваквог договора“, каже Иванов, додајући: „Трамп има једну идеју коју је више пута спомињао током предизборних говора – а то је да би путем брзог мировног споразума у вези са ратом у Украјини могао добити Нобелову награду за мир! Нема никакве сумње да је ово нешто чему он искрено тежи и што би могло постати његова фикс идеја, у намери да засени или се барем изједначи са Бараком Обамом. За њега би то било додатно признање његових политичких вештина и величине!“

„Када кажу 'Трамп ће распламсати рат,' знајте да ја нећу започињати ратове – ја ћу их завршавати!“, изјавио је Доналд Трамп, а недуго затим уследиле су речи руског председника Владимира Путина: „Желим да му честитам на избору за председника Сједињених Америчких Држава!“

Може ли Доналд Трамп да утиче, ублажи или чак укине европске санкције против Москве због рата?

„Не верујем да су санкције тачка спорења за Сједињене Америчке Државе. Вероватније је да ће од Доналда Трампа доћи притисак у виду санкција према самој Европској унији и покушај да се односи унутар НАТО-а искористе као средство за притисак на ЕУ, у циљу остваривања економских и политичких интереса“, објашњава Ивајло Иванов.

„Илон Маск се није без разлога приближио Трампу у последњих неколико месеци, и то због једноставне чињенице: Трамп је још у претходном мандату показао да је склон политици заштите америчких компанија, чак и по цену европских интереса,“ додаје Иванов, наводећи као пример Маскову друштвену мрежу „X“, која тренутно има озбиљне проблеме са Европском комисијом. „Нема сумње да ће Маск покушати да искористи своје пријатељство и блиске односе с Трампом како би обезбедио заштиту САД“, закључује Иванов.

Да ли ће Трамп испунити своје најаве о увођењу нових царина — од 10 до 20 одсто на европске производе и чак до 60 одсто на кинеске?

„Што се тиче аутомобилске индустрије, Трамп планира још веће царине, што би свакако имало значајан негативан утицај на европску економију, а нарочито на Бугарску, која је блиско везана за економски систем Европске уније“, истиче Иванов. Он подсећа и на то да „у Бугарској постоји велики број фабрика које снабдевају деловима главне европске аутомобилске компаније, што би несумњиво утицало и на њихову производњу“.