Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“, дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из различитих земаља и историјских раздобља, чија је несебична љубав према Бугарској и бугарском народу не само обележила њихове животе, већ и оставила трајан печат на историју наше земље.
Међу њима се истиче Александар I Батенберг (1857–1893), који је рођен у италијанском граду Верони, а касније је постао први монарх треће бугарске државе. Његова највећа заслуга било је сједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије 1885. године, чиме је начињен кључни корак ка националном уједињењу, само неколико година након што се земља ослободила вековног османског ропства. Посебну пажњу привлачи и руски генерал Иван Инзов (1768–1845), који је 1818. године био на челу Повереничког одбора за стране колонисте у јужној Русији. Он је одиграо важну улогу у организовању бугарских колонија у Бесарабији, укључујући оснивање Болграда, данашње неформалне престонице Бугара у Украјини, 1821. године.
Једна од најемотивнијих прича у књизи је посвећена британској аристократкињи Емили Ен Странгфорд (1826–1887). Након суровог гушења Априлског устанка 1876. године, Емили је допутовала у Бугарску са циљем да пружи помоћ пострадалим. Уз помоћ прикупљених 30.000 британских фунти, основала је шест болница у најтеже погођеним областима.
Тачно месец дана након што је Бугарски национални радио свечано обележио свој 90. рођендан, историја наставља свој дијалог са нама – њеним ствараоцима.У свечаној атмосфери, 25. фебруара у Мермерном фоајеу јавног радија отворена је изложба „90 година..
Геометријска уметност је препознатљива и има своје популарне и веома цењене уметнике у Холандији, Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, Мађарској итд. Зашто, међутим, она готово да нема традиције у Бугарској? – одговор на ово питање лежи у..
Поводом дана успења Светог Ћирила, Археолошки музеј „Велики Преслав“ представља изложбу „По стопама ученика“. Експозиција, посвећена творцима славенобугарске азбуке, прати руту Ћирила и Методија у Бугарској, као део Европске културне руте Савета..