Пре наставка конститутивне седнице парламента данас је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов рекао да ће он и његова партија „покушати да распетљају чвор”. Коалиција ГЕРБ-СДС је повукла номинацију Раје Назарјан за председника парламента.
У осмом покушају избора председника 51. сазива Народног собрања посланици гласају о 3 кандидата: Петру Петрову из партије „Препород“, Силвију Кирилову из партије „Постоји такав народ“ и Наталији Киселовој из коалиције „Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“.
На маргинама парламента, је Атанас Зафиров из Бугарске социјалистичке партије изјавио да је Наталија Киселова најпогоднији кандидат. Он је нагласио да прва политичка снага овог пута није предложила кандидата, што показује да је апел социјалиста услишан. Уједињена левица очекује да ће „превладати разум и да ће се стати на крај закулисним и непринципијелним договорима”, као и да ће се кренути „ка распетљавању чвора, што очекује и бугарско друштво“. „Оптимиста сам да ћемо до краја дана имати изабраног председника парламента“, нагласио је Атанас Зафиров.
После првог гласања за председника парламента постало је јасно да у други круг улазе Наталија Киселова и Силви Кирилов. На инсистирање коалиције „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ председавајући седницом је најавио паузу од 60 минута.
Посланици се вратили у пленарну салу и затражена је нова пауза од сат времена. Председавајући седницом је донео, како је сам рекао, соломонску одлуку и најавио паузу од 30 минута.
Зорану Милановићу недостајало 0,91% да у првом кругу освоји други председнички мандат Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић, кандидат опозиционе Социјалдемократске партије, остварио је убедљиву победу у првом кругу председничких избора,..
Преговарачке екипе партија ГЕРБ-СДС, „Демократска Бугарска“, „БСП-Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ разматрале су предлоге за нацрт споразума о будућем управљању. Како је ГЕРБ саопштио на својој фејсбук страници, састанак је одржан у Народном..
Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене односе са суседним државама чланицама ЕУ – Румунијом и Грчком. Шта је обележило билатералне односе..