Председница парламента Наталија Киселова одбила је да унесе предлог десетогодишњег споразума са Украјином о сарадњи у области безбедности на гласање у пленарној сали. Своју одлуку оправдала је тиме да је реч о споразуму који је у надлежности Владе која га је већ одобрила на својој седници. Како је објаснила, споразум овлашћује министра спољних послова да води преговоре, премијера да га потпише, а Министарство спољних послова да предузме неопходне кораке за спровођење ове одлуке.
„С обзиром на то да постоји јасна одлука Владе, премијер је дужан да је испоштује, а не да тражи подршку или пребацује одговорност на Народно собрање“, поручила је Киселова.
Јуче се премијер у техничком мандату, Димитар Главчев, обратио Парламенту са захтевом да му одобри мандат за потписивање споразума. Данас је из Брисела изјавио да без подршке Народног собрања неће потписати документ. Према програму, споразум је требало да буде потписан управо данас у Бриселу током његовог сусрета са украјинским председником Володимиром Зеленским.
Бугарска и Турска имају привилегију да се налазе на раскрсници Европе и Азије, што саобраћајне коридоре, железничке пруге и модернизацију граничних прелаза чини стратешким фактором за развој целог региона. Ово је изјавио лидер ГЕРБ Бојко Борисов на..
„Наш дугорочни циљ треба да буде одржив мир у Украјини, који се може постићи једино кроз уску сарадњу између ЕУ и САД и Украјине. Мир, који ће гарантовати безбедност украјинских грађана, стабилност у региону и подржавати вредности слободе и демократије...
Агенција за безбедност храна Азербејџана увела је привремена ограничења на увоз одређених производа из неких региона Бугарске и Хрватске због заразних болести код преживара у тим земљама, преноси БТА позивајући се на локалне медије. Ограничења су..
Расте интересовање младих људи бугарског порекла из иностранства за студирање на бугарским високошколским установама. Међу уписанима на студије за..
Након увећања пензија према "швајцарском моделу" од 1. јула за 8,6%, просечна месечна пензија је у јулу премашила 1.000 лева и достигла 1.015,22 лева..
У првој половини 2025. године нето прилив страних директних инвестиција у нашу земљу је достигао 848 милиона евра (0,8% БДП-а), што представља пад..