Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио Бугарску Данијел Спасов, истакнути извођач старих песама који је свој живот посветио истраживању бугарског фолклора у његовом изворном облику. Он са забринутошћу истиче да коледарско музичко наслеђе све више нестаје и бива заборављено од стране млађих генерација.
„Не знамо како су те песме звучале пре 200 или чак 100 година, јер тада није било технологије за снимање звука, али је од кључне важности да представимо фолклорно наслеђе онако како је стигло до нас“, додаје музиколог. Спасов наглашава да је учење по слуху од живих носилаца обичаја било непроцењива привилегија и искуство које му је омогућило да разуме дубљу суштину ових песама.
„Данас фолклор доживљавамо као песму и игру на сцени. То су форме које нам је модерно време наметнуло, али фолклор је нешто много дубље, нешто исконско, готово бескрајан систем. Његово проучавање захтева доследност и темељит приступ“, истиче познати извођач Данијел Спасов и додаје:
„Коледарске песме, на пример, никада нису биле само пука изведба. Оне су биле нераскидиви део свечане обредности, са јасним значењем и поруком – нешто што данас уопште не препознајемо. До нас су стигле неке од тих лепих песама које сада изводимо на сцени, понекад у хармонизацијама бугарских композитора или као део кореографија. Али то више није онај изворни облик, није традиционална обредност кроз коју су се преносила знања. Суштина коледарског обичаја лежи управо у томе – кроз ове песме младићи су пролазили кроз посвећење, прелазећи из једног животног статуса у други, постајући мушкарци. Уочи божићних празника, пред саму ноћ коледовања, између 24. и 25. децембра, младићи су се окупљалии учили те песме. На тај начин, кроз обреде и музику, преносила се традиција и знање.“
Данијел Спасов са великим дивљењем говори о старим извођачима народних песама које је сретао широм Бугарске. За њих је песма била „дар од Бога“. Певали су савршеном прецизношћу и очаравајуће, иако нису познавали ноте. Песме су учили од својих бака, а кроз то преношење с колена на колено, песма је постајала истинско људско наслеђе.
„Народна песма је једно од чуда Бугарске и нематеријално културно благо које је, нажалост, на путу да изумре. Свуда око нас можемо чути страну музику, док је бугарска божићна песма готово у потпуности ишчезла“, каже Спасов.
„Пре много година, Милен Иванов, и сам извођач аутентичних фолклорних песама, и ја провели смо истраживање и нашли песме из најстаријег слоја божићне традиције, које је Васил Стоин својевремено забележио у збирци „Од Тимока до Вите“, издатој 1928. године. Било је веома тешко доћи до тог издања, али смо тамо открили невероватно лепе песме које су данас заборављене и потпуно непознате. Божићне песме су заиста старе и није их лако разумети, али их је могуће превести на савремени језик. То смо и урадили са некима од тих песама. Са Миленом, али и са хором „Мистерија бугарских гласова“, снимио сам читав божићни албум под називом 'Ритуал'. Албум је објављен у САД и 1994. године био је номинован за Греми награду. Те песме звуче другачије и могу бити део савременог божићног празника, без обзира на то што данас божићном обичају не придајемо исти смисао који је постојао раније и не поштујемо сва правила те обредности. Наше народне песме су веома лепе и могу звучати веома актуелно и савремено“, каже Данијел Спасов.
Већина певача у коледарским групама, који су изводили традиционалне божићне песме, нису били посебно даровити вокалисти. Ипак, то није ни било пресудно, јер песме нису захтевале изузетну музичку вештину. Важније су биле речи и порука коју доноси коледарско благосиљање.
Данијел Спасов, велики познавалац бугарског фолклора, упутио је своје празничне жеље инспирисане древним традицијама:
„Вратио бих се на старе поруке наших коледарских песама, које су изузетно лепе: 'Колико звезда на небу, толико здравља у овој кући!' И ја то исто желим – да будемо здрави. Све остало долази постепено, ако човек остане доследан својим циљевима и тежњама. Али оно што је најважније, јесте доброта – да будемо добри. Све друго, како је речено у Библији, „даће нам се!“
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: лична архива Данијела Спасова, facebook.com/ArtSilistra, tsarevo.info
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...