Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Ауторитативни туристички сајт прогласио Перперикон европским Мачу Пикчуом

Фотографија: БГНЕС

Древни град Перперикон добио је још једно велико признање. Након што је пре месец дана уврштен међу првих десет најзанимљивијих археолошких налазишта у Европи, према британском листу The Guardian, сада се он појавио и на страницама чувеног америчког сајта за светски туризам www.islands.com,  преноси БТА.

Чланак о Перперикону је насловљен: „Европски Мачу Пикчу је упечатљиво древно налазиште, приступачније за посете од оног у Јужној Америци”.

Чланак је изазвао велико интересовање на интернету и одмах је објављен и на другим сајтовима, међу којима су www.threads.net, www.newsbreak.com, www.tripadvisor.com.

У чланку се наглашава да је Мачу Пикчу саграђен пре само 550 година на прагу модерног доба, баш када је у 14. веку Перперикон, који је имао историју дугу 6.000 година, порушен.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Све више Бугара путује у иностранство, Грчка омиљена дестинација

Бугари су у августу 2025. г. остварили 1.079 милиона путовања у иностранство, што је за 19,4% више у односу на август 2024. г, показују подаци Националног завода за статистику. Бугари најчешће путују у Грчку – 314.8 хиљада, Турску - 286.7 хиљада,..

објављено 5.10.25. 11.05

Пловдив добио нову атракцију – антички водени сат мери време на узвишењу Сахат тепе

На самом врху брега Сахат тепе, једног од седам узвишења на којима се простире град Пловдив, недавно је откривен реконструисани антички водени сат – клепсидра. Једини сат ове врсте у нашој земљи, који је монтиран на отвореном, постао је најновија..

објављено 5.10.25. 09.30
Фреска „Точак живота“ у Цркви Рођења Христовог – Арбанаси

Село Арбанаси и његова црква са „Точком живота“

На свега пет километара од Великог Трнова, у живописном селу Арбанаси, налази се један од најлепших и најзначајнијих тамошњих храмова – Црква Рођења Христовог. Ова богомоља спада међу ретке сачуване православне храмове из периода с краја XVI и почетка..

објављено 2.10.25. 13.05