Савет ЕУ за спољне послове окупља се како би размотрио увођење додатних мера против власти у Грузији због бруталне употребе силе од стране полиције, произвољног притварања демонстраната и опозиционих лидера, као и циљаног прогона представника медија од стране власти и насилних група. Европске институције инсистирају да се сви сигнали о мучењима истраже и позивају владајућу партију „Грузијски сан“ да смири тензије у земљи.

Нова висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас упутила је упозорење властима у Тбилисију, написавши на друштвеној мрежи X: „Ми смо уз грузијски народ и његов избор за европску будућност. Осудујемо насиље над демонстрантима и одступање земље од демократије. Ово ће имати директне последице са стране ЕУ.“

С друге стране, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен написала је на мрежи X: „Врата ка ЕУ остају отворена за Грузију“, изразивши жаљење што се влада у Тбилисију удаљава од принципа Европске уније.

Европски парламент одлучно је осудио систематско мешање Русије у демократске процесе у Грузији путем дезинформација, док руска држава одбацује такве оптужбе.

Европска унија одлучно je реагovala на одступање од демократије. Избори у Грузији не испуњавају стандарде које се очекују од земље са статусом кандидата за чланство у ЕУ – категорички је изјавио средином новембра у ЕП бивши потпредседник Европске комисије Маргаритис Схинас. Он је обавестио да је у координацији са државама чланицама Европска комисија снизила ниво политичких контаката и обуставила критичну помоћ – 30 милиона евра у оквиру Европског механизма помоћи и 121 милион евра директне помоћи влади. Као резултат тога, процес придруживања Грузије је ефикасно заустављен:

„Ове мере остаће на снази док власти не промене курс деловања. Истовремено, наставићемо са непоколебљивом подршком грузијском цивилном друштву и независним медијима. Сваки будући ангажман са грузијским руководством биће условљен јасним и строгим критеријумима, наведеним у извештајима Комисије за проширење. Влада мора поново да се посвети програму реформи, укључујући испуњење девет корака које је одредила Комисија. Такође мора да се избори са дезинформацијама, лажним вестима и антиевроспком реториком. Нема алтернативе за европски пут Грузије. Услови су постављени и јасни: демократија и владавина права. Што пре то буде схваћено у Тбилисију, то боље.“

Европски парламент је одбацио резултате последњих парламентарних избора у Грузији и позвао ЕУ да уведе санкције званичницима и политичким лидерима у Грузији који су одговорни за одступање од демократије, као и да ограничи званичне контакте са грузијском владом.

Протести у Грузији не јењавају и трају већ 18 вечери – хиљаде људи се окупља испред зграде парламента у знак протеста. Све то након што је премијер Иракли Кобахидзе најавио:

„Одлучили смо да до краја 2028. године не покрећемо питање почетка преговора са ЕУ, а уз то одбијамо и европске фондове до тада.“

Масовне демонстрације постале су повод за сукобе и насиље од стране органа реда, који користе сузавац, водене топове и гумене метке против демонстраната.

Више од 400 људи је ухапшено, а више од 300 повређено током сукоба. Очекује се нови талас разочарања након што је на посредним изборима за председника изабран бивши професионални фудбалер Михаил Кавелашвили, док је одлазећа прозападна председница Саломе Зурабишвили назвала његов избор „пародијом“ поручивши:

„Једину уставну, легитимну институцију у држави представљам ја.“

Грузијски премијер Иракли Кобахидзе одбацио је критике Запада и изјавио да је полиција „успешно заштитила државу од још једног покушаја нарушавања уставног поретка“, негирајући везе са Русијом. Кобахидзе инсистира на томе да партија остаје посвећена кандидатури Грузије за чланство у ЕУ и само се противи „уцени и манипулацији од стране политичара из Брисела“.

Нема повратка за протестанте, тврди Вано Чхиквадзе из Фондације за цивилно друштво из Тбилисија.

„Резултати су очигледно лажирани. Тренутно имамо нелегитимни парламент који је изабрао нелегитимну владу. Због тога нам не преостаје ништа друго него да поново изађемо на улице и протестујемо. Практично све државне институције преузела је владајућа партија. 'Грузијски сан' међутим одговара силом - гуши протесте. Они прогоне опозиционе лидере, хапсе их, полиција претреса њихове домове и канцеларије. Ситуација је тешка. Цивилно друштво у суштини има два захтева. Први је безусловно ослобођење свих који су ухапшени током протеста. А други – одржавање нових избора. Политичка криза је већ веома дубока и то је једино могуће решење“.

Политиколог Димитар Бечев, старији истраживач у Carnegie Europe, који се бави проширењем ЕУ, Западним Балканима и Источном Европом, у интервјуу за рубрику „Евранет +“ рекао је да су политички сценарији са којима се Грузија суочава су прилично негативни, додавши:

„На жалост, краткорочно гледано сценарио је негативан, јер смо последњих недеља приметили интензивирање репресије владајуће партије 'Грузијски сан' према цивилном друштву и деловима опозиције. Колико сам разумо, француски председник Емануел Макрон имао је приватни телефонски разговор са неформалним лидером странке 'Грузијски сан' Бидзином Иванишвилијем и не бих се изненадио ако су упућене одређене претње о негативном деловању ЕУ према руководству у Тбилисију, што сугерише да ситуација иде лошим путем, барем краткорочно. Не из другог разлога, већ зато што неће бити прилике - избори, са свим манипулацијама, већ су прошли, али је мало вероватно да ће цивилно друштво и Запад моћи да распишу нове изборе и убеде 'Грузијски сан' да поново изађу на биралишта.“

Шта то значи у дугорочном плану за грузијско друштво?

„То значи већу подељеност, можда нови талас демонстрација, праћен репресијама, што ће са своје стране повећавати јаз са ЕУ.“

Савет за спољне послове ЕУ ће расправљати о увођењу додатних санкција против грузијских власти – у ком правцу очекујете да ће те санкције кренути и које конкретне одлуке очекујете?

„Ако буде било санкција, оне ће бити усмерене на поједине личности у власти као што су премијер Кобахидзе, градоначелник Тбилисија или чак Бидзина Иванишвили, али да видимо да ли ће се постићи неки консензус, јер је позиција Мађарске нејасна. У сваком случају, Орбан је више на страни 'Грузијског сна' и претпостављам да ће покушати да поткопа заједничку позицију, као што је радио и раније. Тако да је врло вероватно да на овом састанку неће бити постигнут договор, већ да ће одлука бити одложена за будуће састанке. С друге стране, овај разговор Макрона са Иванишвилијем могао је бити употпуњен претњом да је у Бриселу на нивоу 27 држава чланица постигнут неки консензус и да грузијске власти треба да се повуку и да деескалирају ситуацију, јер би ЕУ могла да се према њима односи негативно. Ништа чудно, ако се крене у правцу конфронтације, да се на столу нађе и питање укидања безвизног режима, јер је то најгрубљи инструмент за кажњавање таквог типа понашања. Али биће много поларизованих разговора у Бриселу, са аргументима зашто треба да кажњавамо обичне Грузијце због поступака њихове владе. Ипак, претпостављам да ће се ићи линијом забрана виза, можда неких трговинских ограничења, али будимо искрени, ЕУ не располаже неким посебним полугама којима би променила курс понашања власти у Тбилисију.“

Да ли је реално да се захтев за независну међународну истрагу тврдњи о изборним манипулацијама реализује и да поново буду одржани избори под међународним надзором?

„То је мање вероватан сценарио, јер ни из једног говора и понашања власти не види се да су спремни на компромис. Постоји и други аспект, јер 'Грузијски сан' вероватно очекује да нова администрација у Вашингтону заузме много блажи курс према њима.“

Осим политике проширења, како ЕУ може активно да сарађује са потенцијалним кандидатима за чланство? Како може да се умеша радикалније у интересу земље кандидата која декларише своје проевропске ставове?

„Европска унија углавном делује по линији 'штапа и шаргарепе', јер пружа трговинске и економске бенефите који су подстицај за земље и њихова друштва да следе пут реформи – да демократизују свој унутрашњи систем и тако испуне критеријуме. Међутим, тренутно видимо да ова политика не функционише у многим случајевима, а разлози су бројни и разнолики. Са једне стране, ЕУ није широко отворила своја врата и критеријуми се оценjuju веома строго. Са друге стране, елите у многим од ових земаља нису спремне да жртвују утицај, ресурсе и економску моћ како би испуниле критеријуме и достигну стандарде ЕУ, јер то подразумева одређене жртве, и тако се добија један зачарани круг. Како се иде даље на исток, према све тежим геополитичким условима, шансе се смањују. Грузија је на крају реда – била је једина која није започела преговоре са ЕУ због сузбијања демократских слобода.“

Реално, шансе да Грузија постане чланица ЕУ у блиској будућности су мале. Да ли оно што је урадио премијер Кобахидзе представља провокацију ЕУ или нови политички курс Грузије?

„Тешко је рећи, али да, у великом степену представља провокацију, јер показује да европска политика не функционише и да Грузија има и неке друге могуће опције. Не заборавимо да везе са Русијом све више јачају. На пример, кроз трговинске токове који заобилазе санкције, али са друге стране, то је начин да се дефинише други тип интеграционог модела, где земље као што су Грузија и суседна Србија траже делимичну интеграцију без чланства, са економским користима – као што су слободна трговина, безвизно путовање, али без политичких обавеза и без могућности да Брисел и државе чланице ЕУ намећу своје политичке стандарде. Углавном, ова националистичка понашања постају нека врста норме, али, наравно, то је илузија, јер ЕУ не може да снижава своје стандарде због Иванишвилија или Вучића.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати ОВДЕ