Привремена влада поднела је Парламенту нацрт закона којим се регулише прикупљање прихода и извршење расхода до тренутка усвајања државног буџета, као и буџета Националног фонда за здравствено осигурање и Завода за социјално осигурање за 2025. годину. Ову информацију саопштила је владина прес-служба.
Према предлогу закона, сви приходи у државну касу наставиће да се прикупљају у складу са важећим законским прописима. Социјална давања, укључујући пензије и помоћи, задржаће износе утврђене на дан 31. децембра 2024. године.
Што се тиче расхода, предлогом се дефинише да приоритет имају исплате пензија, социјалних помоћи и зарада. Од послодаваца у приватном сектору захтева се да повећају минималну зараду на 1.077 лева (550,65 евра), што представља ниво који ће се примењивати од 2025. године, у складу са уредбом Владе.
За државне службенике који примају минималну зараду, износ од 933 лева (477 евра), утврђен Законом о државном буџету за 2024. годину, остаће на снази до усвајања новог буџета. Разлике које настану у платама биће накнадно изравнане у складу са финалним буџетом за 2025. годину.
Буџет за 2025. годину ступиће на снагу 1. јануара 2025. године, без обзира на то када буде усвојен у Народном собрању, појаснила је министарка финансија Петкова.
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..