Бугарска православна црква данас слави успомену на Светог Јована Крститеља, познатог и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. Празник посвећен Светом Јовану, код нас познат као Јовањдан, обележава се одмах након Богојављења, у част Крститеља који је у водама реке Јордан крстио Божјег Сина. Свети Јован је проповедао Божју вољу и позивао људе на покајање. Бог га је обдарио даром да препознаје људске грехе, а он је покајнике крштавао у Јордану, где су се симболично ослобађали својих грехова и духовно рађали за нови, праведан живот.
Традиција обредног купања у рекама и изворима, која подсећа на крштење у реци Јордан, одржала се до данас у многим крајевима.
На Јовањдан, храбри верници, без обзира на временске прилике, улазе у освећене ледене воде, као чин прочишћења и духовног јачања. У неким местима, овај обичај подразумева и обилно поливање леденом водом, што симболизује обнову и снагу вере.
Празнична трпеза на Јовањдан је богата и разноврсна. Укуси традиционалне зимске кухиње испуњавају домове: од пасуља и сушеног воћа до печених домаћих кобасица, свињских ребара с киселим купусом, као и неизоставне пите и банице.
Имендан данас слави више од 350.000 наших сународника – сви они који носе име Јоан, Иван и њихове мушке и женске изведенице. Скоро свака породица има неког ко обележава овај дан те је зато Јовањдан празник који се дочекује с посебним поштовањем и весељем, готово као национални празник.
Прочитајете још:
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: БТА, БГНЕС
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у..
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких..