Крајиште је регион у западној Бугарској, близу границе са Србијом, познат по очуваним природним лепотама. У последњих десетак година, овај крај стекао је велику популарност међу љубитељима планинарења и пешачког туризма. Ипак, чак и данас, овде можете шетати сатима, а да не видите живу душу, што омогућава јединствен осећај спајања с природом. Данас вам доносимо кратку фото-репортажу о делићу лепоте овог краја.
Зима је, а наоколо падају крупне пахуље снега. Крећемо неутртом стазом, савршено обележеном захваљујући пројекту који су финансирали Исланд, Лихтенштајн и Норвешка. Полазна тачка је село Зеленград у трнском крају, а циљ – једна од локалних знаменитости, Шили камик.
На путу до тамо пролазимо поред заборављених колибица, које у себи чувају тајне живота својих некадашњих станара.
У магли пред нама израњa камена формација Шили камик.
Када је ведро, са овог места пружа се задивљујући поглед на историјско-географску област Знепоље. Међутим, сада, због магле, призор изгледа више као бајковита слика испуњена мистеријом.
Недалеко од Шили камика налази се још једна занимљивост – Цветаново ижле (колиба), стена у облику слова „П“, која подсећа на рушевине древне камене куће. Локалне легенде кажу да је ово место некада било древно светилиште.
Настављамо ка Завалској планини и селу Грло, у чијој близини се налази чувени храм-кладенац. Успут пролазимо поред мирног језера Красава, које снабдева водом град Брезник и околна села,
као и покрај старог гробља са необичним крстовима– један већи крст доминира испред неколико мањих, поређаних у круг. Неки ове крстове повезују са крсташима, други са богомилима.
Пењући се на благо узвишење, долазимо до наше последње дестинације – јединственог храма-кладенца старог више од 3.000 година, јединственог такве врсте у Бугарској.
Њега је 1971. године открила археолошкиња Димитрина Митова-Џонова. Она је конструкцију храма повезала са древном градитељском традицијом културе „нураги“ са Сардиније, где су пронађене сличне структуре.
Ка унутрашњости овог у земљу укопаног храма, који је грађен техником суве зидарије, води спирално степениште.
Њиме се спуштамо до просторије у чијем средишту се налази кладенац, а изнад њега отвор у таваници.
Након свих лепота које смо видели током дана, очарани магијом овог краја, дајемо себи обећање да ћемо се овде поново вратити.
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Миглена Иванова
Данас почиње васкршњи пост. Традиционално, у данима пре почетка периода уздржавања и духовне концентрације, у многим крајевима Бугарске одржавају се кукерски карневали. У родопском селу Дедеву Задушнице су дочекане кукерским играма...
Први март је један од најомиљенијих празника у Бугарској. Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност На тај дан Бугари широм света ките се мартеницама – симболом пролећа и природе која се буди за нов живот...
Шетња Витошом, планином која се уздиже у непосредној близини Софије, представља неизмерно задовољство за бројне житеље и госте бугарске престонице. Потребно је свега пола сата да се стигне до локалитета „Златни мостови” на Витоши, одакле полазе бројне..
Након мање од два сата вожње северозападно од Софије, стижемо до Врачанског дела Старе планине. Дочекују нас бујно зеленило, сликовите оштре, стрме стене..
Ведро