Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при Бугарској академији наука, у својим ископавањима је достигао дубину од 7,5 метара, где су пронађени делови зида тврђаве и три рова. Ови остаци припадају римском војном логору из прве половине I века.
На том месту је касније изграђен нови логор, у коме је истражена грађевина за коју се претпоставља да је служила као касарна или коњушница. У њој су пронађени керамички предмети увезени из јужне Галије, као и бронзани артефакти и новчићи.

Археолози су утврдили да је логор спаљен током напада 80-их година I века. У то време, Лом је био гранични пункт Римског царства према Дакији, а утврђења су играла кључну улогу у одбрани. Након освајања Дакије у II веку, град је задржао свој значај као дунавска лука. Током средњег века, зидови тврђаве су више пута рушени и обнављани.

Посебно откриће представља глинени под из XI века пре нове ере, са поломљеним деловима керамичких посуда који се везују за културу Балеј-Орсоја, што указује на постојање насеља и некрополе на овом подручју још у касном бронзаном добу.

Током археолошке сезоне 2024. године, ископавања су изнедрила око 400 драгоцених налаза, међу којима су антички украсни предмети, коњска опрема, крстови и керамичке посуде. Сви пронађени предмети биће предати на чување Историјском музеју у Лому, изјавио је др Владислав Живков у интервјуу за програм "Христо Ботев" Бугарског националног радија.
Прочитајте још:
Фотографије: БТАУз благослов Светог синода Бугарске православне цркве, на званичном сајту Патријаршије је од 1. новембра доступна мобилна апликација за вернике. У својој првој верзији, апликација укључује одељке као што су „Библија“, „Свето писмо Старога и Новога..
У савременом свету, где материјално све чешће потискује духовно, размишљања о спасењу душе остају негде у другом плану. Свакодневна трка са временом, непрестане обавезе и бриге пригушују глас душе, која се гуши под теретом ужурбаног ритма живота...
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..