На питање „Где је мој дом?“ најлогичнији одговор би гласио: „Тамо где сам рођен.“ Међутим, живот, са свим својим непредвидивим путевима, уме да нам покаже да се осећај припадности не мора ограничити на једно место. Ова истина посебно важи за пијанисту Милена Кирова, уметника који већ четврт века гради богату каријеру на релацији Лос Анђелес – Софија – Пловдив, остављајући снажан печат на савременој музичкој сцени својим активним стваралаштвом и бројним концертима.

Рођен у породици музичара, Милен је од најранијих дана био уроњен у свет звука. Са својим оцем, композитором и професором гадулке Тодором Кировим, који га је упутио у традиционалну музику, често је делио сцену. Недуго након што је почео похађати часове клавира, придружио се својој мајци, народној певачици Велички Минковој, као клавирска пратња. Иако се у једном тренутку опробао и у свирању гадулке, клавир је био и остао инструмент који ће га дефинисати као уметника. Кључни тренутак догодио се у његовој десетој или једанаестој години, када је, захваљујући пријатељима, открио магију џеза. Тада је од оца на поклон добио и први синтисајзер „Јамаха“. Годинама касније Милен Киров ће постати амбасадор овог светски познатог бренда, чије је заштитно лице и данас.

Још као тинејџер, музичар открива везе између бугарског фолклора и америчког џеза:

„Приметио сам да и бугарска и америчка музичка традиција почивају на два елемента – један је импровизација, слобода мишљења и лични допринос музицирању, а други је ритам. Наравно, неравноделни метрични обрасци су различити и специфични за нашу музику, али на сличан начин ритам представља кључни елемент у традиционалној америчкој музици, која потиче из америчко-афричке културе. Због тога комбинујем ове две традиције, које се, по мени, савршено уклапају и стварају микс који ми звучи потпуно природно“, испричао је Милен Киров у разговору за Радио Бугарску.

Са 18 година одлази у САД, а прво место на којем се обрео био је Лас Вегас. Иако је каријеру започео као класични пијаниста, интересовао се и за џез, поп и рок музику, коју је такође свирао.

„Када сам стигао у Лас Вегас, један мој нови пријатељ, који је требало да крене на подужу турнеју са другом продукцијом, предложио ми је да га заменим на месту пијанисте у баптистичкој цркви. Поред бенда, црква је имала и хор од скоро стотину чланова и простор са око 3.000 места. Сваког дана одржавано је неколико богослужења, што ми је омогућило да стекнем огромно искуство и да свирам са изузетним музичарима којима сам се свидео“, каже Киров.

У цркви је Милен провео око пола године, а нагли прелазак са класичне на госпел музику није му пао тешко:

„Госпел је један од стубова џеза, RnB и соул музике, а ја сам од своје дванаесте године по слуху нотирао различите мелодије и сола, памтио песме џез и соул извођача, тако да сам у одређеној мери био спреман. Никада нисам покушавао да раздвајам музичке стилове и то се осећа и у мојој садашњој продукцији, где је такође присутна и класика.“

Упркос томе што у САД живи и ради велики број класичних пијаниста из Бугарске, када је у питању њихова музичка сарадња, ставови им се често разилазе. Међутим, Милен Киров дуги низ година заједно са својим братом свира у оркестру „Мезе“ чији је оснивач.

„Оркестар 'Мезе' са радом је започео 2010. године као студентски ансамбл, изазвавши огромно интересовање. Од 30-ак људи који су изразили жељу да му се прикључе изабрао сам 14 и започео са писањем ауторске музике, као са и аранжирањем бугарских и балканских народних песама“, објашњава Киров. Убрзо након тога, одржан је први клупски концерт, на којем су се окупили људи који никада раније нису чули ништа слично.

Наступ је био веома успешан што је Милена подстакло да направи додатне промене у саставу. Бира неке од најбољих бугарских музичара, позива још неколико страних и формира групу која спаја америчку и балканску музику. Овај стил добија живописно име „сеоски фанк“, јер обе музичке традиције потичу из народа.

У својој родној земљи, Милен свира са својим дугогодишњим пријатељима из Пловдива – саксофонистом Димитром Љолевим, бубњаром Начом Господиновим и басистом Александром Лековим. У другом саставу наступа са бубњаром Кристијаном Желевим и басистом Данијелом Фебом. Поред тога, Милен је издао и соло албум под називом „Spatium“.

Милен Киров није само успешан музичар, већ и омиљени професор композиције, класичног и џез клавира, теорије музике и солфеђа, а предаје на неким од најелитнијих универзитета и конзерваторијума у Калифорнији, међу којима су Калифорнијски институт за уметности (California Institute of the Arts), Калифорнијски државни универзитет у Нортриџу (California State University – Northridge), Универзитет Чапман (Chapman University) и Конзерваторијум Колбурн (Colburn School). Током своје каријере, Милен је имао част да свира са неким од највећих звезда светске рок и џез сцене, као што су Пери Фарел и Елис Хол за којег је написао песму „Love revolution“, посвећену људима широм света који револуцију желе да остваре кроз љубав, а не рат.

У слободно време, Милен ужива у зимским или летњим спортским активностима, као и у кувању. У кухињи воли да експериментише са укусима, баш као што у музици чини са ритмовима.

Фотографије и видео: milenkirov.net, лична архива Милена Кирова