Јордан Минков је стигао у Брисел заједно са својом породицом 2007. године, када је Бугарска постала пуноправна чланица ЕУ. Његова супруга је добила уговор о раду на неодређено време у европским институцијама и то је преокренуло живот целе породице.

„Још на самом почетку, када смо приступили ЕУ, европским институцијама је био потребан кадар. Моја супруга је имала искуство – у Бугарској је радила у Представништву ЕУ још пре него што је Бугарска постала чланица Уније и била је међу првима који су добили уговор о раду у европским институцијама. Ја сам имао добар посао, али смо због њене професионалне каријере и будућности наше деце одлучили да се настанимо у Бриселу. Мени није било баш лако, јер нисам знао француски, само мало енглески. Нисам знао шта ћу да радим у тој земљи, али сам себи рекао да је то добар изазов и вреди покушати.“

У Белгији је Јордан Минков кренуо од нуле. Отворио је фирму и почео се бавити грађевинарством и трговином. Из личног искуства је знао да наши сународници у Бриселу траже и преферирају аутентични бугарски укус и зато је одлучио да отвори бугарску продавницу прехрамбених производа.

Бугарин веома пажљиво бира производе које нуди у својој продавници. Жели да буду квалитетни и укусни, јер зна да је то и својеврсна реклама Бугарске.

„Идеја је била да кроз производе промовишемо Бугарску. Настојали смо да привучемо стране купце. Брисел је мултинационални град. У њему живе људи различитих националности. Нама је сваки купац био важан. Током година могу рећи да су после Бугара, наши највећи клијенти наши суседи – Румуни, људи из бивших југословенских република, Грци, Турци. Имамо и купце са руског говорног подручја којима се такође наша храна много допада. Долазе нам и људи из Западне Европе – Немачке, Француске, Италије, Скандинавских земаља. Неки од њих су боравили у Бугарској, допало им се, пробали су бугарске производе и сада их траже. Драго нам је што имамо и такве муштерије!“

Који су најтраженији бугарски производи у Бриселу?

„На првом месту то је, наравно, кисело млеко, – одговара одмах наш сународник и наставља: Такође и кобасице – суве и полусуве, као и бугарска луканка и суџук. Веома им се допада и љутеница. Већ на самом почетку почели смо да увозимо и наше воће и поврће и показало се да је то добра идеја. Посебно им се допада ружичасти парадајз из Бугарске, воле и купују наш парадајз и краставац и друго воће и поврће, јер укус воћа и поврћа које се у другим продавницама овде продаје, није као наш“, објашњава Јордан.

Пре 1. марта прави хит у бугарској продавници у Бриселу су мартенице. Избор је богат. Нуде се разноразне мартенице, углавном ручно рађене.

„Још када смо отворили продавницу, прва ствар коју смо понудили као бугарски сувенир, биле су мартенице. Поклањање мартеница је веома леп обичај. Овде је он познат, али може се рећи, да захваљујући нама, Бугарима, који смо овде, постаје све популарнији. Да бисмо промовисали све добре ствари из Бугарске, мартенице продајемо већ од средине фебруара. Купују их и странци. Наши сународници који раде у европским институцијама су ми причали да су њихове колеге навикле да сваке године 1. марта оду у њихову канцеларију и пруже руку да би их закитили мартеницом. Дакле, они су већ научили овај обичај и навикли су да им поклањају мартеницу. И деца у школи једна другима поклањају мартенице.“

Странци показују интересовање за бугарску традицију, занима их одакле потиче обичај да једни другима поклањамо мартенице, а Јордан им врло радо исприча неку легенду о мартеницама и објашњава да су оне симбол надолазећег пролећа, амајлија за здравље. Тежи да у својој продавници нуди ручно рађене мартенице из Бугарске.

Да ли је интересовање за мартенице порасло током година?

„Чини ми се да јесте. Постало је прилично популарно. Купци који су из Румуније, из Грчке, купују и за себе и за своје колеге и породице. Неки се за 1. март спремају много раније“, каже власник бугарске продавнице у срцу Европе.“

Фотографије: Данијела Големинова, Pexels

Превела: Албена Џерманова