БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су пострадали и мученичком славом били овенчани 320. године.
У Бугарској историји 9. март је повезан са значајном за нашу историју победом цара Ивана Асена II над Теодором Комнином. Упркос закљученом мировном уговору са Иваном Асеном II, епирски деспот Теодор Комнин је у марту 1230. године повео велику војску на Бугарску. У бици код реке Клокотнице /недалеко од данашњег града Хаскова, јужна Бугарска/ бугарски цар је са војском од неколико хиљада војника, вештом тактиком и са великом дрскошћу, надмудрио и опколио огромну непријатељску војску, наневши јој знатне губитке – велики део епирске војске је погинуо или је био заробљен заједно са деспотовом породицом, сам деспот је такође заробљен. Према византијским хроничарима, Иван Асен II је ослободио заробљенике и тако стекао славу доброг владара. Након победе пут ка уједињењу простора на којима су живели Бугари, био је отворен. Иван Асен II је пре свега мудром дипломатијом, а када је било потребно – и силом оружја, испунио завет својих славних претходника. Под његовом владавином створена је моћна бугарска царевина.
У интервјуу Радио Бугарској пре неколико година је др Иван Царов, директор Регионалног историјског музеја у Великом Трнову рекао да је Иван Асен II један од највећих бугарских владара, јер је за време његове владавине Бугарска имала излаз на три мора и била је велико царство на Балкану. Када се вратио из победоносног рата, владар је решио да је заиста светих 40 мученика било на његовој страни и подржало његову војску у бици код Клокотнице.
По вољи Ивана Асена ІІ у част његове велике победе над Теодором Комнином код Клокотнице 9. марта 1230. године, у Великом Трнову је подигнута и осликана црква Светих 40 мученика. Данас она чува дух славног времена и драгоцена сведочанства о величини наших средњовековних владара.
Више о овом амблематичном храму прочитајте ОВДЕ.
Саставила и уредила: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..
Променљиво облачно
Ведро