Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Батаку и данас одјекује ехо трагичних догађаја везаних за Априлски устанак 1876. године

Батак – симбол историје исписане крвљу и костима

Историјски музеј - Батак
Фотографија: БТА

Батак је име које сваки Бугарин изговара са поштовањем и болом, јер судбина овог малог града у Родопима представља једну од најкрвавијих страница бугарске историје – Баташки покољ. Нема Бугарина којег не прожму снажне емоције када закорачи на тло Батака и осети тежину историје којом је прожет сваки педаљ земље.

У првим данима након избијања Априлског устанка 1876. године, град је успевао да се одупре османским снагама. Међутим, 30. априла, Османско царство шаље одреде крвожедних башибозука, предвођених Ахмед-агом Барутанијом, како би казнили непокорно становништво. Већ 1. маја 1876. године Батак бива опкољен и почиње масакр који ће заувек остати урезан у сећање бугарског народа. Део становништва се склања у цркву, надајући се спасењу – али узалуд.


Теодора Пејчинова, директорка Историјског музеја у Батаку, сведочи:

Црква Свете Недеље

„Црква Свете Недеље постала је последње уточиште најнезаштићенијих, оних који су веровали да башибозучка војска Ахмета Барутанлије неће имати храбрости да уђе у хришћански храм и да ће им живот бити поштеђен. Три дана су остали заточени у цркви – без хране, без воде. Дечији плач није престајао. Када је понестало воде, мајке су почеле да копају бунар у очајничком покушају да у дубини пронађу спас. Али, пролеће је било сушно, а животодавна вода није потекла. У тренуцима када више није било другог избора, почеле су да дају деци уље из кандила. А када је и понестало и уља, док је напољу одјекивала паљба, у безнађу су им квасиле усне крвљу оних који су умирали поред њих“, не скривајући емоције прича Теодора Пејчинова.

У храму је животе изгубило близу две хиљаде људи. Бугарска православна црква канонизовала је ове мученике вере и слободе и они данас заузимају почасно место међу светитељима православља.


„У самој цркви можете видети рупе од метака на зидовима и бунар који су  мајке копале голим рукама. Можете видети лобање и кости (које су изложене у костурници – примедба уредника)“, каже Теодора Пејчинова. „У ствари, наша историја је исписана крвљу и костима и ми немамо право да је мењамо. Треба само да је сачувамо, да је пренесемо на нашу децу, да се памти и да се никада не понови оно што се догодило у Батаку током Априлског устанка.“

Сећање на ове мрачне странице бугарске историје чува се не само у храму Свете Недеље, већ и у Историјском музеју у Батаку, као и у Алеји препородитеља, посвећеној јунацима и жртвама. На њој су изложене спомен плоче и споменици који прати окрутну судбину жртава и сећају на њихов подвиг.

Алеја препородитеља

„Батак је поднео највеће жртве током Априлског устанка 1876. године. Од укупно 6-7 хиљада становника, скоро 5 хиљада је убијено – жена, деце, стараца, чак и беба. У локалном музеју постоји зид на којем су исписана имена дела настрадалих становника Батака. Ко пажљиво погледа, приметиће имена новорођенчади, мале деце, па чак и стогодишњака. А на том зиду помиње се тек једна трећина од укупног броја жртава Баташког покоља“, објашњава Теодора Пејчинова. 


Догађаји у Батаку добили су велики одјек широм света захваљујући америчком новинару Јануаријусу Мекгахану, британском дипломати Јуџину Скајлеру, као и великим писцима и друштвеним делатницима попут Виктора Игоа и других. 

Лондонски и париски листови објавили су потресне детаље о Баташком покољу, док је чувени британски политичар Вилијам Гледстон оштро осудио османске власти и позвао на хитну међународну реакцију:

Вилијам Гледстон

Батак је град чија је историја велика и тешка јер симболизује снагу бугарског духа у борби за велику идеју – слободу. Батак је симбол бугарства, свето место за сваког Бугарина!“, каже у закључку Теодора Пејчинова.

Прочитајте још:

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БНР Пловдив, visitbatak.bg, БГНЕС, БТА, theguardian.com 



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Надомак Софије откривена троугласта кула стара 1.800 г.

Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..

објављено 4.8.25. 15.15
Споменик на Петровој њиви, у Странџи планини, у част хероја Илинденско-преображенског устанка

Данас је 122 године од Илинденско-преображенског устанка

Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...

објављено 2.8.25. 10.25

БПЦ слави Свете Седмочисленике, Светог Пантелејмона и Успеније Светог Климента Охридског

У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..

објављено 27.7.25. 09.15