Белослав је мали град смештен на обали једног од рукава Варненског језера. Управо овде, на скромном градском пристаништу, усидрена је једина сачувана бугарска подморница – „Слава”. Иако више не истражује дубине Црног мора, овај пловни објекат је данас претворен у један од најатрактивнијих музеја у Бугарској.

Посетиоци музеја могу се упознати са богатом историјом подморнице, која је произведена у Совјетском Савезу 1959. године. СССР је 1985. године подморницу уступио бугарској морнарици под именом „Лењински комсомол”, али је почетком 90-их преименована у „Слава”. Након што је Бугарска постала чланица НАТО-а, подморница је учествовала у заједничким вежбама са савезницима, али је касније напуштена и постепено пала у заборав. „Имали смо јасан циљ – да последња бугарска подморница не доживи судбину осталих, које су завршиле као старо гвожђе”, каже Данчо Калчев, управник музеја „Слава” и власник оближње фабрике стакла. Године 2018, његова породица и фондација „Белославско стакло” придружили су се иницијативи Савеза бугарских подморничара за обнову овог пловила. Две године касније, подморница је свечано отворена за јавност и дочекала своје прве посетиоце.

„Људи могу да виде један импозантан војни објекат, дугачак 76 метара, широк 6,5 метара и висок 12 метара“, објашњава Калчев. „Могу да разумеју посвећеност бугарских морнара – 20 дана под водом, без могућности грешке, у мисији заштите домовине! Посетиоци обилазе торпедни одељак, у коме се налазе торпеда спремна за лансирање, као и спаваоницу посаде, где су морнари спавали у сменама од по осам сати. Изложене су и аналогне команде, са свим славинама и вијцима, које је сваки члан посаде морао добро познавати – јер је и најмања грешка могла значити катастрофу за све на броду.

Једна од најзанимљивијих тачака обиласка је одељење за шифровање, у коме су чуване строго поверљиве комуникације, као и 34 боце са компримованим ваздухом, неопходне за израњање подморнице. Посебно интересовање изазива кухиња, у којој је дневно припремано чак 180 оброка за посаду, као и два санитарна чвора – скучена, али од животне важности за 60 људи.”

Док се пробијамо крозуске, клаустрофобичне ходнике, постаје јасно шта значи живети у гвозденој дисциплини, делити ваздух са десетинама других људи и немати право на грешку. „Ово није сцена из филма – овде је све стварно”, истиче Калчев. Према неким изворима, подморница је током Кубанске кризе 1962. године пловила под совјетском заставом. Међутим, након што је 1985. предата бугарској морнарици, „Слава” је деловала искључиво у Црном мору.

„Ниједна бугарска подморница никада није напустила Црно море”, наглашава Калчев. „Њихов задатак био је да штите бугарску обалу и да буду прва линија одбране у случају сукоба. То су ратне машине направљене за уништавање непријатељских бродова.” Историјски гледано, Бугарска је у периоду између 1916. и 1918. била једна од ретких земаља у свету која је имала подморничку флоту. Нажалост, данас више нема ниједну активну подморницу у свом арсеналу.

Прочитајте још:
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: Венета Николова
У савременом свету, где материјално све чешће потискује духовно, размишљања о спасењу душе остају негде у другом плану. Свакодневна трка са временом, непрестане обавезе и бриге пригушују глас душе, која се гуши под теретом ужурбаног ритма живота...
Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и..
Дан Светог Димитрија – 26. октобар, слави се широм Бугарске, а Бугари који често путују у Северну Грчку, увек одају почаст његовим моштима, које се чувају у Солуну. У народном календару Митровдан се повезује са крајем пољопривредне године. Некада..
Бугарска православна црква и њени верници 8. новембра обележавају празник свих небеских војски, познат у црквеном календару као Сабор светог архангела..