Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према црквеном календару, овај празник је посвећен успомени на чудотворно васкрсење праведног Лазара из Витиније, кога је Исус Христос после четвородневног пребивања у гробу васкрсао из мртвих рекавши: „Лазаре! Изиђи напоље!“. Овај догађај симболично наговештава Васкрсење нашег Спаситеља.

Према  оцу Божидару Маринову из софијског Саборног храма Воздвижења Часног Крста Господњег, у ствари, ове речи Господње из јеванђелског читања нас надахњују да ће нам вера у Христа, у Сина Божијег, дати наду у живот, вера у Христа ће нас избавити од смрти, и вера у Христа ће нас учинити и учесницима у слави Божијој“. Лазарева субота отвара духовне очи за невидљиво чудо љубави Божије.

У бугарском фолклору празник је везан за пролеће као прелазни период и симбол препорода живота, буђења енергије природе, младости и новог почетка.

Најтипичнији бугарски обичај који се изводи на Лазареву суботу су Лазарице. У рану зору тога дана у градовима и селима окупљају се лазарице – девојке одевене у невестинску одећу које иду од куће до куће, изводећи ритуалне игре и обредне песме којима се призива љубав, удаја, здравље и плодност. Некада се веровало да се девојка која није ишла у лазарице неће удати, па је због тога било обавезно да свака девојка у селу бар једном буде лазарица. Лазаричке песме се изводе искључиво на тај дан – сматра се да је лош знак ако се певају неким другим поводом.

Саставила и уредила: Албена Џерманова