"Изврстан интерпретатор изворних народних песама‚ шармантан саговорник‚ добар човек" – тако је остао у сећањима својих савременика певач народних песама из Северне Бугарске Борис Машалов. Он припада оној талентованој генерацији професионалних народних певача која је 40. година 20. века пренела наш фолклор са сеоских посела и мегдана до дискографских кућа‚ Националног Радија и сцене.
"Борис Машалов је певао свим срцем. У селима су га дочекивали као свеца. Свако је хтео да га додирне" - сећа се Костадин Гугов‚ други наш познати певач.
Певачица Мита Стојчева је у једном интервјуу БНР о доброти Бориса Машалова рекла:
"До 1946. г. била сам позната публици само са грамофонских плоча. Иначе‚ ја сам већ познавала и волела песме Бориса Машалова. Исте године кренула сам на концертне турнеје са њим и са оркестром Цвјатка Благоева. То је за мене било попут оствареног сна. Наши концерти имали су велики успех. Публика је нарочито волела Бориса Машалова. Он је био не само велики певач него и човек доброг срца. Схватила сам то када сам дошла у Софију као интерпретаторка у Националном Радију. Са породицом нисмо имали стан и он нас је примио код себе‚ у свој дом."
Цвјатко Благоев‚ шеф оркестра који је дуго година пратио Бориса Машалова‚ је међу његовим најбољим пријатељима. Он је о народном певачу пре више година за наш радио испричао:
"Упознали смо се 40. година и одмах смо се спријатељили. Боре је брзо придобијао људе својим добрим карактером и искреним‚ спонтаним пријатељским односом. ˈЕ‚ мој Цвјатко – говорио ми је он – имам златан занат – молер-декоратер. Али не могу да живим без народне песмеˈ. И он је певао – свим срцем и душом. Од 1946. до своје смрти 1962. године био је увек међу људима по селима и градовима. Они су га слушали притајена даха. Био је крајње упоран и одан својој професији. Годинама је патио од озбиљне болести‚ лечио се‚ држао строгу дијету‚ али није престајао да пева."
Кад је дошао у Софију из свог родног града Севлијева‚ Машалов је имао тридесетак година. Једном је малао фасаду неке централне софијске зграде. Као и обично‚ певао је‚ радећи‚ а на улици се постепено сакупила предусретљива публика и аплаудирала његовим песмама. Међу пролазницима је био и један оперски певач који га је сачекао да заврши посао и рекао му: "Не губи време. Молера има напретек‚ певачи са талентом као што је твој на прсте се броје!" Тако је започео пут Бориса Машалова до стотина сцена широм Бугарске‚ Мађарске‚ Француске‚ бивше Jугославије и Чехословачке‚ Кине‚ бившег Совјетског Савеза. Ко је чуо његов карактеристични глас и надахнуту интерпретацију никад га није заборавио. Кажу да је до суза узбуђивао публику својим тужним песмама од којих је најпопуларнија "Заблејало ми је јагањце".
„Борис Машалов је поседовао велику харизму. Чим би запевао, омађијао би публику. Зрачио је неком невероватном енергијом. Док је певао глава му је била благо нагнута на једну страну. Имао је снажан утицај на публику. Подједнако добро је певао лагане песме и оне које се певају у колу“, причала је фолклориста Елена Огњанова.
Песме Бориса Машалова и данас су омиљене бројним љубитељима бугарског фолклора у земљи и иностранству и на репертоару су многих наших интерпретатора народних песама
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
На данашњи дан навршава се 88 година од рођења наше велике и незаборавне народне певачице Натке Караџове. Рођена је 14. марта 1937. године у селу Триводици (данас у административној области Пловдив). Потомак је старе музичке породице у којој су сви..
У граду Русе данас почиње 64. издање Међународног музичког фестивала „Мартовски музички дани“, које ће трајати до 31. марта. Током фестивала биће одржана 23 концерта, са репертоаром који обухвата дела од ренесансе и барока до савремене музике и џеза...
Ирина Флорин је међу бугарским уметницима са израженим осећајем за модерност у свим њеним димензијама. Најактуелнији трендови су евидентни у њеној музици, са којом је она и даље присутна на бугарској сцени. Њена најновија песма носи назив..
Српска тамбурица, румунски цимбал, критска лира и бугарске гајде очекују публику у десетом издању најуспешнијег пројекта Оркестра народне музике БНР..