Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и  највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих  празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у  годишњем календару Бугара. Велика општесеоска кола прате и други веома  поштовани пролећни празник Ђурђевдан (6. маја). Празничним колима праћен је и  Спасовдан – 40 дана по Ускрсу. Празнична кола окупљала су својевремено све  житеље села на тзв. "хориште"/ од бугарских речи "хоро"‚  "оро"/. Било је то најчешће у центру села‚ јер је било од нарочито  важног значаја за живот свих. Највише кола играло се у недељи после Ускрса.  Сваког дана у поподневним сатима на хориште су долазили млади и стари‚  одјекивале су песме и свирка. Они млађи би се ухватили у коло и играли  сатима. А старији би се окупили око њих – да би их гледали и уживали и  кроз дружење и причу расправљали чак и о будућности младих из својих фамилија.  Због тога су пролећна празнична кола некад била много више од игре и  весеља. Она су ритуал у коме учествује цело село. Преко  игре  и  песме упућивано је мноштво обредних порука за благостање читавог села. Према  једном веровању у овим колима девојке не смеју играти бујно и подскакивати  високо како не би током лета падао град на њиве. Зато пак момачка кола морају  бити бујна и подскочљива‚ да би расло конопље. Jош мистериозније звучи данас  веровање да из ускршњег и ђурђевданског кола змајеви краду девојке за своје  невесте. Тачније је‚ међутим‚ да су у овим празним колима момци из села тражили  своју изабраницу. Момкове мајке и родбина такође су посматрале девојке које  играју у колу и пробирљиво бирале будућу снаху. А љубавни парови за које се већ  нагађало и знало са зимских посела и прела‚ играјући једно поред другог у  великим пролећним колима‚ разоткривали су пред свима своју повезаност и намеру  за женидбу. Jедна коловодна песма прича како соко – момачки симбол – долеће и  слеће на врх великог ораховог дрвета и отуда посматра празнична кола насред села.  Соко "просуђује" да је девојачко коло највеће и најлепше‚ јер су  девојке најлепше обучене‚ кошуље им се беле‚ косе су им сплетене у бројне танке  плетенице‚ закићене пролећним цвећем. 
Саставила, уредила и превела: Албена Џерманова
Ансамбл народних игара „Орфеј“ при Дому културе у Крџалију представиће Бугарску на Међународном фолклорном фестивалу „Новорођени“ у Приштини, преноси БТА. „Циљамо високо и мислимо да ћемо програмом који смо спремили одушевити фестивалски жири,“..
Село Делчево, општина Гоце Делчев, оживело је традицију прославе Ивањдана дводневним празничним програмом 21. и 22. јуна, саопштила је општина Гоце Делчев. Догађаји ће почети у суботу, 21. јуна, од 17.00 ч, празничном поворком која ће кренути са..
Тридесет фолклорних састава из свих делова земље учествује на десетом јубиларном издању Националног фолклорног сабора „Ритам Бугарске“ у Ловечу. Формације и извођачи ће наступити на сцени постављеној у насељу „Вароша“, преноси БТА. Сабор ће..