Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Почела Страсна седмица која уводи у Тајну страдања Господњег

Фотографија: архив

Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрсу. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан је у богослужбеним књигама означен као „Велики и Свети“ због великих и светих догађаја који су се догодили.Страсну седмицу хришћани проводе у строгом посту, молитви и покајању да би се физички и духовно припремили за најважнији догађај црквене историје – чудо Ускрса. У црквама се на посебним богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа, његову издају, хапшење и страдање на крсту. Недеља се завршава Васкрсењем Христовог, Сина Божјег.


На Велики понедељак Христос је, праћен народом, ушао у Јерусалимски храм и бичем истерао из њега све трговце који су својом галамом ометали молитву и вређали светињу, зато што је она, како је Исус рекао, „дом за молитву“.

Велики понедељак је и дан када се верници сећају и страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти продала за 20 сребрника, али се спасао и касније је владао Египтом. И Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, разапет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.

На данашњи дан Црква подсећа и на симболику неплодне смокве, која је после проклетства од Господа осушила. „Свако дрво које не рађа добрим плодом сече се и баца у огањ“, рекао је Он. Усахла смоква представља и симбол људске душе лишене духовних плодова, која не познаје молитву и покајање. Дакле, хришћани су позвани да доносе духовни плод трудећи се да буду добри, да не чине зло, да се испуне врлинама и да се усавршавају у вери.


Текст: Александра Карамихалева

Уредила и превела: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Др Филип Петрунов

Нова открића оживљавају легенде о Калијакри – блиставој престоници Добротице

Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..

објављено 21.10.25. 12.25

Гроб младе жене из 2. века откривен у близини села Капитан Петко војвода

Археолози су код села Капитан Петко војвода открили готово нетакнути гроб младе жене из 2. века, саопштено је из Општине Тополовград. Тим који је пронашао гроб предводе Данијела Агре и Дејан Дичев. Према речима археолога, у питању је кремација,..

објављено 19.10.25. 12.35

Свети Јован Рилски – чудотворац из Рилске пустиње

Деветнаестог октобра славимо успомену на небеског заштитника бугарског народа – светог Јована Рилског Чудотворца. Он је основао Рилски манастир, који је данас највећа и најпознатија монашка обитељ у Бугарској. Претпоставља да је светац рођен око 876...

објављено 19.10.25. 08.30