Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрсу. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан је у богослужбеним књигама означен као „Велики и Свети“ због великих и светих догађаја који су се догодили.Страсну седмицу хришћани проводе у строгом посту, молитви и покајању да би се физички и духовно припремили за најважнији догађај црквене историје – чудо Ускрса. У црквама се на посебним богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа, његову издају, хапшење и страдање на крсту. Недеља се завршава Васкрсењем Христовог, Сина Божјег.
На Велики понедељак Христос је, праћен народом, ушао у Јерусалимски храм и бичем истерао из њега све трговце који су својом галамом ометали молитву и вређали светињу, зато што је она, како је Исус рекао, „дом за молитву“.
Велики понедељак је и дан када се верници сећају и страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти продала за 20 сребрника, али се спасао и касније је владао Египтом. И Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, разапет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.
На данашњи дан Црква подсећа и на симболику неплодне смокве, која је после проклетства од Господа осушила. „Свако дрво које не рађа добрим плодом сече се и баца у огањ“, рекао је Он. Усахла смоква представља и симбол људске душе лишене духовних плодова, која не познаје молитву и покајање. Дакле, хришћани су позвани да доносе духовни плод трудећи се да буду добри, да не чине зло, да се испуне врлинама и да се усавршавају у вери.
Текст: Александра Карамихалева
Уредила и превела: Албена Џерманова
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..