Велики петак је дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Црква подсећа на велика страдања Исуса Христа, који је добровољно прихватио да буде суђен, бичеван, пљуван, понижаван, шамаран…
Христосу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас носи име Улица бола. На брду Голгота су Га разапели између двојице разбојника. Чак и тада, у највећим мукама, Христос није клео, већ је молио Оца свог небеског за грешнике: „Оче, опрости им, не знају шта раде“ и тиме дао највиши пример љубави према ближњем. У том тренутку један од разбојника је препознао Сина Божијег и тражио опроштај за грехове. Спаситељ је прихватио покајање разбојника, који је починио најтеже грехе и обећао му да ће га повести са собом у Царство Божије. Тако Он даје наду верницима да постоји опрост за оне који се искрено кају.
У тренутку када је Спаситељ умро на крсту, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља.
За вернике је Велики петак најтужнији дан – дан жалости и покајања, а такође и дан дубоке захвалности за Спаситељево самопожртвовање.
На Велики петак сене служи Света литургија. Рано ујутро служе се Царски часови. У средину храма се испред Распећа, које се износи на Велики четвртак, поставља цвећем украшени сто прекривен плаштаницом, који представља Христов гроб.
Фотографије: архив, pravoslavieto.com, БТА
Текст: Дарина Григорова
Уредила и превела: Албена Џерманова
Ускрс је највећи и најстарији хришћански празник. Он прославља васкрсење Христово, које је основ хришћанске вере. Ове године тај празник над празницима истовремено обележавају верници православне и католичке цркве . Прослава Ускрса је,..
Данас славимо Лазареву суботу – први од три велика хришћанска празника повезана са чудом Васкрсења, који увек пада у суботу уочи Цвети. Према црквеном календару, овај празник је посвећен успомени на чудотворно васкрсење праведног Лазара из..
Најновија изложба Археолошког музеја у Бургасу приказује луле из 17, 18. и 19. века и традицију узгоја дувана у Бугарској. „Такве луле се често пронађу на територији савремене Бугарске свуда где се истражују историјски слојеви везани за..