Богослужења за Велику суботу почињу још у петак увече Опелом Христовим.
Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад ради спасавања праведника.
Јосиф Ариматејски се усудио да од Пилата затражи да му да тело покојног Учитеља. Добивши ову дозволу, заједно са Никодимом, скинули су тело Спаситељево са крста, помазали га мирисним миром, обавили га платном и положили у гроб који је био исечен у камену у Гетсиманском врту. Полагању Исусовог тела у гроб присуствовале су и жене – Његове следбенице, као и Пресвета Богородица, сва у сузама.
Након Његовог полагања у гроб, Јудеји су га запечатили великим каменом и поставили стражу краj гроба, да не би ученици однели Спаситељево тело и потом рекли да је васкрсао. Они нису хтели да прихвате да је у гробу Господар живота који ће се ускоро прославити чудом васкрсења.
Велика субота је за Цркву „најблагословљенији седми дан“, када Слово Божје лежи као мртво тело у гробу, а истовремено спасава свет и отвара гробове праведника за вечни живот.
У суботу ујутру служи се Света Литургија. Тада свештеници замењују тамне одежде светлим пасхалним одеждама. Причешћују старе и немоћне особе које неће моћи да издрже до васкршње поноћне литургије у суботу на недељу. За време литургије свештеник баца према верницима цвеће са плаштанице као израз радосног очекивања Светлог Васкрсења.
У суботу увече почиње празнична васкршња служба која прелази у ране сате Христовог Васкрсења.
Фотографије: архив, wikipedia.org, mitropolia-sofia.org
Текст: Александра Карамихалева
Превела: Албена Џерманова
Очекује се да ће данас 200 верника – учесника у ходочасничком походу у знак сећања на Рилског чудотворца, стићи у светињу на Рили. Ходочашће „Рилски чудотворац“ део је хришћанских верских рута, обједињених иницијативом „Путем вере.“ Походом..
Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..
Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...