Ове године, 20. априла, и католици и православци славе Васкрс у истом дану. У дану који за хришћане представља централни празник вере – Васкрсење Христово, у граду на Дунаву, Руском граду, то заједништво добија и посебну симболику.
„Када заједно славимо Васкрсење Христово, радост је већа“, једногласно поручују православни свештеник отац Стефан из цркве Светог Николаја и католички парохијски свештеник отац Валтер Гора из цркве Светог Павла од Крста. Отац Валтер, родом из Италије, већ више од две деценије службује у Бугарској.
Две цркве, изграђене у 19. веку, налазе се једна наспрам друге – раздваја их само једна уличица у самом срцу града.
Још од 2001. године, ова два свештеника започела су традицију достојну поштовања: сваки пут када католички и православни Васкрс падну на исти датум, у поноћ излазе испред својих храмова и заједно поздрављају вернике светим поздравом Васкрсења.
„Имамо благослов наших цркава. Не претендујемо да смо револуционари, ни да смо једини. То није важно. Важно је да се срцем радујемо. Ове године, осми пут од 2001, у поноћ ћемо заједно узвикнути: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!“, каже отац Стефан.
Отац Валтер додаје: „Много је свечаније када сви, на исти дан, славимо оно што је срце хришћанства – Васкрсење. То није само обичај, то је догађај који мења човека. Васкрсење отвара пут од земаљског ка небеском. Ако то не разумемо, ако не верујемо, наш живот постаје само затворени круг који траје колико нам је одмерено на овом свету – и ту би све завршило.“
Већ далеке 1985. г, у Великом Трнову је премијерно на тврђави Царевец одржан мултимедијални спектакл „Звук и светлост“. Повод је био обележавање 800. годишњице устанка Петра и Асена, који је довео до обнављања бугарске државности након двовековне..
Дана 15. новембра 1910. године, са импровизованог аеродрома у близини Софије, руски пилот Борис Маслеников подигао је у ваздух авион "Фарман". Наредних дана извршено је још неколико демонстрационих летова, у једном од којих су учествовали и представници..
"За мене је период од ослобођења од османске владавине до 1944. године изузетно важан и вредан, јер сматрам да је Бугарска у то време била на правом путу у свом развоју. Било је много личности са изузетним врлинама и вредностима, које нам данас..