Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца.
Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар – дипломирао је медицину на Софијском универзитету. Кратко је радио у струци, а током јесени и зиме 1944. године био је део редакције Радио Софије. Након рата постаје један од оснивача и заменик главног уредника чувених сатиричних новина „Стршљен“. У својој вишедеценијској каријери оставио је траг и у лирској и сатиричној поезији, као и у књижевности за децу.
Његова поезија осваја благошћу, деликатношћу, искреношћу, мудрошћу и иронијом – али изнад свега маестралном употребом језика.
„Писање је праћено тешкоћама, захтева велики напор. С том разликом што је то рад који усрећује“, рекао је својевремено Петров у интервјуу за Радио Бугарску.
Као преводилац, Валери Петров био је истински виртуоз. Његови преводи Шекспирових дела – целокупног опуса, драмских дела и сонета – и данас важе за непревазиђене. Исто важи и за превод Гетеовог „Фауста“, као и дела аутора попут Радјарда Киплинга, Жака Превера, Бориса Пастернака, Ђанија Родарија и многих других.
Бројне песме компоноване су по његовим стиховима. Једна од најпознатијих је „Песма о летећим људима“, настала крајем 70-их година ХХ века, у интерпретацији глумца Асена Кисимова, уз музику и аранжман Георгија Генкова.
За свој изузетан допринос бугарској култури, Валери Петров је награђен највишим признањима: државном наградом „Свети Пајсије Хиландарски“, великом наградом за књижевност Софијског универзитета, као и наградом „Сирак Скитник“ коју додељује Бугарски национални радио. И данас одзвањају његове речи, изговорене 2005. године током церемоније уручивања награде на Софијском универзитету:
„Свет у којем данас живимо дубоко је неправедан, суров. Али, уметност је одувек била не само огледало стварности, него и борба за нешто друго – боље од тога. Сматрам да је дужност сваког уметника да се у ту борбу укључи својим малим, личним снагама. Што се мене тиче, мој језик је увек био једноставан, јасан, лако разумљив, у потрази за контактом – људски, да тако кажем. Људско је било и оно што сам желео да поделим са читаоцем.“
Уредила: Диљана Трачева
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: БГНЕС, Иво Хаџимишев
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима, не војним јунацима, већ људима духа – онима који су у најтежим временима угњетавања будили нацију,..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
Мало је народа на свету који имају свој празник духовности. Бугари га имају – Дан народних будитеља. Сваког 1. новембра они одају почаст не владарима,..
Претежно облачно
Променљиво облачно
Ведро