Ове године, једно од најпрепознатљивијих архитектонских здања у Софији – зграда Бугарског националног радија у Улици Драгана Цанкова бр. 4 – обележава значајан јубилеј: 55 година од полагања првог камена темељца. Радови на овом јединственом објекту започели су 17. августа 1970. године, под вођством чувеног архитекте Георгија Стоилова, који је у то време обављао дужност градоначелника Софије. Поред Стоилова, кључну улогу у реализацији пројекта имао је и његов млади колега, архитекта Димитар Андрејчин.

Основна замисао била је да се створи модерна, смела архитектура која ће представљати искорак у будућност – и управо то је и постигнуто. Резултат: прва зграда на овим просторима, а и шире, изграђена у облику обрнуте пирамиде, у којој је сваки наредни спрат већи и пространији од оног испод.

• Бугарски радио мења свој дом четири пута

Иако је пројекат био изразито авангардан за своје време, одобрење Централног комитета Комунистичке партије Бугарске добијено је изненађујуће лако. „ЦК се помирио с тим и рекао – не тиче нас се, нити нам користи нити нам смета, нека архитекте раде шта хоће“, присетио се у једном интервјуу, неколико година пре своје смрти, архитекта Георги Стоилов.

Стоилов је творац низа култних објеката: спомен-комплекса на Бузлуджи, споменика на планинском превоју Беклемето, хотела „Рила“ – као и многих других, у Бугарској и у иностранству.

„Највише нас фасцинира судар Истока и Запада. Овде можемо да видимо и османску архитектуру, и модернију градњу. Из социјалистичког и комунистичког периода сачувано је много тога – тога на Западу просто нема. Посебно су нам занимљиви брутализам и модернизам“, каже Јорик, студент архитектуре.

• „Бугарска је брутално кул“ – погледајте јединствене примере бруталистичке архитектуре

Када је реч о једној од најупечатљивијих грађевина бугарске престонице – згради Бугарског националног радија – Јорик није био детаљно упознат са њеном историјом, али је поделио утиске са чисто архитектонског аспекта.

„Веома је занимљиво видети колико простора је наменски осмишљено за људе и какав је облик саме зграде – како би се добило више корисне површине, с обзиром на то да темељи нису толико обимни. Такође, лепо је уживати у акустици коју просторије пружају.“

Наша сународница Борјана Кондева ради као архитекта у холандском граду Арнему, а будући да сарађује са једним од професора у групи, преузела је улогу својеврсног водича, упућујући их на архитектонске феномене овог дела Европе – често непознате широј западној јавности.

„Оно што их сигурно највише занима јесте атмосфера – свет у коме смо ми живели, а који је њима потпуно стран. Рецимо, наслеђе комунизма. За њих је то нешто што вреди истражити, што треба проживети или бар концептуално разумети“, каже Борјана.

• Споменици из доба социјализма као туристичка атракција

Класична или модернистичка, блистава или оронула, а понекад – на жалост – и банална, средина у којој живимо, радимо и крећемо се заслужује да је ценимо. А ако већ странци умеју да је препознају и вреднују...