Одлаже се либерализација тржишта електричне енергије за домаћинства, што подразумева излазак домаћинстава на слободно тржиште електричне енергије на које су предузећа пре више година прешла.

Реформа је требало да на снагу ступи 1. јула о.г. На крају је, макар у начелу, Народно собрање одлучило: одлаже се либерализација тржишта електричне енергије за домаћинства, али није познато до када.

Била су три предлога у вези с тим питањем – два су поднеле владајуће странке и један – опозиција. БСП је предложила да се прелазак на слободно тржиште одложи за две године. „Постоји такав народ“ је инстистирала да одлагање буде од пет година, а „Препород“, чији предлог је одбачен, тражио је да цене још деценију буду фиксиране. У крајњој линији, пре гласања у појединостима, тражиће се компромисна опција између прва два предлога.

Главни разлог за ове политичке потезе је преовлађујуће јавно мњење против либерализације и страховања многих стручњака да ће она довести до наглог скока цена струје. С друге стране, она је услов који Бугарска треба да испуни како би добила финансирање из Плана за опоравак и отпорност, а наша земља је још пре више година преузела обавезу према ЕК да ће ступити на слободно тржиште електричне енергије за домаћинства. То јест, ово је претпоставка за санкције од стране Брисела.

Какве ће бити последице одлуке народних посланика, питали смо председника Бугарског форума за енергетику и рударство и бившег народног посланика Ивана Хиновског:

„За степен спремности нашег енергетског система, ово је корак који ће спречити брзи раст цена струје за домаћинства, јер, иако су цене на берзама широм Европе опале, а уз то су и стабилне, то ће неминовно изазвати раст цена од 10 до 15%. Ово је корак у добром правцу, одлагање за годину дана, две, није фатално, али очигледно је да шаљемо негативан сигнал Европи,“ навео је стручњак.

Уз паметан приступ бугарских власти и добро образложење зашто се одлаже прелазак на слободно тржиште електричне енергије, можемо избећи санкције Брисела, сматра Хиновски.

„Све то умногоме зависи од начина на који ће се ова одлука образложити. Ако се као аргумент наведе чињеница да се Бугарска тренутно налази у прелазном периоду веома тешких инвестиција, као што су Пумпно-акумулациона хидроелектрана „Чаира“, изградња нових пумпно-акумулационих хидроелектрана, фотонапонских система, нуклеарних капацитета... ЕК би то разумела. Међутим, није искључена могућност да против нас буде покренут казнени поступак.“

У крајњој линији, ступање на слободно тржиште је позитиван корак, категоричан је стручњак за енергетику и додаје: „Пре тога, међутим, треба да се покрене масовна информациона кампања за становништво о томе како оптимално да искористи предности које доноси слободно тржиште. Но, најважније је да се успостави механизам надокнаде штете енергетски сиромашним људима.“

Већина људи није посебно упозната с тим питањем.

Срели смо се с 30-годишњим Антоном Начевим, доктором политичких наука Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“.

Антон каже да се не плаши евентуалног повећања цене електричне енергије:

„Хипотетички гледано, то је сасвим могуће, али не мислим да ће то крајњи потрошачи осетити као нагли раст цена. А и увек можете да погледате статистику Евростата и ЕК, према којој приходи људи, мање-више, расту на општој основи,“ оптимистичан је Антон.

Дакле, да, држава треба да покрене одговарајућу информациону кампању. Потребна је и политичка воља. А шта ће посланици коначно одлучити – то и сами тренутно не знају. У двонедељном периоду пре претреса предлога закона у појединостима, морају се разјаснити кључни аспекти, као и колико се одлаже либерализација тржишта и стварање механизма утврђивања енергетског сиромаштва.

Такође, предвиђено је да коначне цене више неће одређивати Комисија за енергетику и водопривреду, већ Влада на основу извештаја енергетског регулатора.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова