У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.
Зграфито керамика, у Бугарској позната и као „трновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец – некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.
Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.
Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба – као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова
У Бугарској број незапослених лица у другом кварталу 2025. г. износи 110,5 хиљада, саопштио је Национални завод за статистику. Од тога, 60,8 хиљада (55,0%) мушкараца и 49,7 хиљада (45,0%) жена. Стопа незапослености износи 3,6%, што је за 0,7%..
15. августа Бугарска одаје почаст пожртвованости свих лекара, медицинских сестара, добровољаца и грађана који су умрли спасавајући људске животе. Тај датум проглашен је за Дан спаса на који се сећамо подвига доктора Стефана Черкезова који је 15...
Скоро половина бугарских грађана – њих 49,2%, подржава улазак земље у зону евра, против је 45,8%. Ово су показали резултати истраживања које је агенција Алфа рисерч спровела у периоду од 8. до 22. јула 2025. г. међу 1.200 грађана и 500 привредника..
Скоро половина бугарских грађана – њих 49,2%, подржава улазак земље у зону евра, против је 45,8%. Ово су показали резултати истраживања које је..
Више од 70 занатлија ће узети учешће на традиционалном сајму старих заната у селу Орешак, код Тројана. Сајам почиње данас, а трајаће до недеље, 17...
У Бугарској број незапослених лица у другом кварталу 2025. г. износи 110,5 хиљада, саопштио је Национални завод за статистику. Од тога, 60,8 хиљада..