У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.
Зграфито керамика, у Бугарској позната и као „трновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец – некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.
Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.
Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба – као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова
Више од 260.000 људи у Бугарској суочава се с рестрикцијом воде. Несташица воде се осећа у 16 бугарских градова и 283 села, а најозбиљније су погођени региони Плевена, Благоевграда, Трговишта, Великог Трнова, Ловеча, Ћустендила и Перника. Чланови..
Све више младих људи у Бугарској, вођених недостатком финансијског искуства, жељом за тренутним задовољством и утицајем друштвених мрежа, посеже за брзим кредитима. Ово је за Радио Варну – БНР рекла приватни извршитељ Станимира Данова. Према..
Харизматична особа с префињеним смислом за хумор, меру и естетику. То је прво што ћете помислити након сусрета с новинаром, преводиоцем и тв водитељем Георгијем Ангеловим. Детаљно проучавање и одлично владање француским језиком учинили су га једним од..