Почетком 60-их година минулог века процењено је да је стање водних ресурса земље недовољно за покривање потреба пољопривреде. На основу тога, донета је одлука о изградњи нових хидроакумулација и брана. Тако је у периоду од 1950. до 1985. г. изграђено 216 великих и више од 2.000 малих хидроакумулација. Изградња тако велике инфраструктуре повлачи за собом питање: шта ће бити с житељима села која су се нашла на територији будућих вештачких језера. Њиховом изградњом с мапе је избрисано на десетине бугарских села.

Данас, некадашњи бум у изградњи хидроакумулација је само носталгично сећање на време социјалистичке Бугарске, посебно ако се узме у обзир да у последњих 35 година није одобрен ниједан пројекат за изградњу новог вештачког језера у земљи.

Тим научника етнографа Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука (БАН) спровео је бројна теренска истраживања подручја која су пре више деценија остала под водом.

• Потопљено наслеђе – села за своје постојање напомињу са дна вештачких језера

Прикупљени подаци и грађа доступни су широј јавности кроз изложбу постера под насловом „Потопљено наслеђе“. Када причамо о рушевинама села која су намерно потопљена у склопу изградње брана за водоснабдевање, обично се то повезује с романтичном сликом тзв. потопљене цркве у хидроакумулацији Жребчево, дуж обале реке Тунџа. Али ова прича има и тамну страну.

Изложба је већ гостовала у Габрову и Монтани - градовима чија је околина била погођена изградњом брана. Тренутна станица изложбе је град Тројан. Иако тамо нема потопљених села, житељи оближњих места Черни Осам и Орешак спремни су да изађу на протест против одлуке власти да се у региону, који пре свега чека на приходе од планинског и еко-туризма, изгради вештачко језеро.

Чиме је регион Тројана привукао пажњу истраживача који су радили на пројекту за потопљено наслеђе Бугарске сазнајемо од доц. Петра Петрова са Института за етнологију и фолклористику БАН:

„Подручје града Тројана је посебан случај, јер тамо нема расељених села, али на том подручју до сада није изграђено и вештачко језеро. Године 1986. почели су радови на изградњи хидроакумулације „Черни Осам“ која треба да снабдева градове Плевен и Ловеч водом. Међутим, радови су обустављени 1990. г, након протеста мештана. Они су се жалили на вибрације, буку и загађење околине, али иза свега овога крије се озбиљан еколошки аргумент.

Међутим, проблем несташице воде у Плевену и Ловечу стоји и дан данас, где је уведена рестрикција воде, зато се често покрећу иницијативе за обнављање радова на изградњи бране.“

Овде, истраживачи попут доц. Петрова постављају себи питање о компромисима и уступцима који се могу учинити у име бољег водоснабдевања града као што је Плевен. Међутим, овде се сасвим логично намеће и питање – да ли треба да се жртвује живот у мањим насељеним местима у име побољшања животног стандарда становника већих градова? Идеја о изградњи новог вештачког језера допринела је да на површину испливају и друга питања везана за заштиту животне средине:

„Становници места с подручја испод планираног вештачког језера „Черни Осам“ и даље не пристају на његову изградњу. Према њиховим речима, приликом изградње бране ће бити посечене шуме у централном делу Старе планине. Такође, у непосредној близини је резерват природе „Стенето“ у склопу Националног парка „Централни Балкан.“ А град Плевен се и даље снабдева водом с планине, али она долази водоводом старим више од 50 година. Овде искрсава велико питање о губитку воде због застареле водоводне мреже и цеви које се могу обновити. Дакле, постоје боља решења од изградње вештачког језера и једно од њих је санација постојећег водовода како би се водни ресурси користили ефикасније. За сада две стране – грађани и администрација – делују непомирљиво, зато желимо да покажемо изложбу „Потопљено наслеђе“ у Тројану,“ рекао је доц. Петров.

Фотографије: БТА, Facebook/damsbg, Општина Тројан, plevenpress.com, архива

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Прочитајте још:

• О радној свакодневици и празницима у Општини Тројан

• Тројан – престоница шљивовице

• Манастири у централном делу Старе планине – гутљај свежег ваздуха и поглед у историју