Земља излазећег сунца, како поетично зову Јапан, за многе Бугаре одувек је представљала више од географске дестинације. И све остале одреднице које се везују за Јапан – „земља трешњиног цвета“, „моћна финансијска сила“ и „постојбина самураја“ – пале искру радозналости код многих Бугара који маштају да посете ову острвску државу. Шта је то што их привлачи? Бајковита природа, свакако. Али пре свега – култура. Култура која прожима сваки сегмент живота – од архитектуре и пејзажног уређења, до свакодневних односа међу људима. Управо та култура темељ је онога што свет назива „јапанским економским чудом“ – феноменом који је започео у сенци Другог светског рата, а наставља да се развија и у 21. веку. Путовање у Јапан постаје све доступније за Бугаре, нарочито откако постоји редовна авио-линија која повезује Токио са главним градом суседне Турске. 

Према незваничним подацима, у „земљи самураја“ трајно место за живот пронашло је близу 600 Бугара. По њиховим речима, Оно што посебно одушевљава јесте топлина и пријатељски однос јапанског народа према Бугарској. Није у питању празан мит – у Јапану Бугарску заиста препознају као „отаџбину јогурта“. За просечног Јапанца, Бугарска је земља бујне, очуване природе, народа доброг срца и искреног гостопримства. Са друге стране, Бугари који живе у Јапану често истичу фасцинацију беспрекорним редом, уредношћу и оном педантном, готово поетичном толеранцијом у међуљудским односима, која краси јапанску свакодневицу. „Јапанци као да су створени за суров и тежак живот – постоји у њима нека дубока унутрашња дисциплина и заједничка свест да се само удруженим снагама могу превазићи изазови“, каже наша сународница Јулијана Антонова – Мурата, која већ дуги низ година живи у Јапану и посвећено ради на зближавању два народа.

„Тамо нико није бољи и важнији од других. Јапанци свему приступају сa стрпљењем, дајући свој максимум, како на послу, тако и у колективу, породици“, рекла је недавно Јулијана Мурата у разговору за Радио Бугарску, описујући суштину јапанског духа.

• Јулијана Антонова – Мурата: У Јапану гаје љубав и поштовање према Бугарској

Педесет пет година након првог учешћа на ЕКСПО-у, Бугарска се враћа у Јапан са сопственим павиљоном на престижној светској смотри, која је у трговачкој престоници Јапана, Осаки, отворена у априлу и траје до октобра 2025. године. Историја памти први сусрет: те 1970. године бугарски павиљон посетио је и сам јапански цар Хирохито. Пробавши чувено бугарско кисело млеко, био је толико одушевљен да је вест о томе муњевито обишла земљу. Управо тај тренутак означио је почетак вишедеценијске наклоности Јапана према овом јединственом производу, који се временом дубоко укоренио у њихову исхрану и културу.

Та веза данас добија ново лице – симпатичног „Лакто-чана“, маскоту бугарског павиљона. Његово име спаја латински назив чувене бактерије Lactobacillus bulgaricus и јапански суфикс -чан, који се користи као израз нежности и блискости, најчешће у обраћању драгим особама. Преко 160 држава учествује на овогодишњем ЕКСПО-у у Осаки, представљајући своја достигнућа кроз интерактивне изложбе и технолошке иновације – од роботике до вештачке интелигенције. 

У срцу светске изложбе ЕКСПО 2025 у Осаки, Бугарска је имала свој званични дан који је обележен 18. маја, а прослављен је уз свечану церемонију којој је присуствовао и председник Румен Радев. У свом обраћању, он је посебно истакао традиционално пријатељске односе између Бугарске и Јапана, назвавши их једним од приоритета спољне политике Софије. Како је нагласио, јапански интерес за Бугарску поново расте, посебно у контексту високих технологија, иновација и вештачке интелигенције, али и као земље која нуди стратешки географски положај и високо образовану радну снагу. Те речи потврђују и бројке: за само месец дана, бугарски павиљон у Осаки посетило је преко 50 хиљада посетилаца. Организатори очекују да ће до краја манифестације изложбу у Осаки посетити више од 30 милиона људи.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Facebook /Амбасада Републике Бугарске у Јапану, БНР -  Христо Ботев, БТА, Facebook /Румен Радев