Гимназија „Свети Кирило и Методије“ у Димитровграду се може похвалити историјом дугом чак 134 године. Основана већ давне 1891. године, када је град Димитровград још био у саставу Краљевине Бугарске, данас она успешно наставља своје активности пружајући деци како бугарског тако и српског порекла драгоцено знање и вештине, који ће их водити кроз даљи живот.

Чим смо крочили у школско двориште, одмах смо приметили добро одржавану зграду, реновиране спортске терене и величанствени споменик светој браћи Кирилу и Методију, који су заштитници школе. Од директора гимназије, Братислава Стаменова, сазнајемо да је пре четири године извршена потпуна реконструкција расположивог простора у школи, а финансијска средства за то – преко 2 милиона евра, обезбедила је српска влада.

Иако смо дошли ненајављени, Братислав Стаменов је нас дочекао веома топло и срдачно. По пореклу је Бугарин. Године 1999. завршио је историју на Универзитету „Св. Св. Кирило и Методије“ у Великом Трнову. Радио је неко време као учитељ у насељу Звонце, где живе махом етнички Бугари. Од 2005. г. запослио се као професор историје у димитровградској гимназији, чији је директор постао 2020. г.

„Ми смо средња школа, од 9. до 12. разреда, у којој поред гимназије општег смера постоји и смер туристички техничар,“ каже Братислав Стаменов и наставља: „Године 2009. обновили смо наставу на матерњем бугарском језику и данас осам од укупно дванаест одељења наставу прати на бугарском језику. Чак се и ученици, који никад нису учили бугарски језик, сналазе без проблема. У нашој школи се изучава бугарска књижевност, а уз класичаре попут Ивана Вазова, Елина Пелина и Љубена Каравелова, бавимо се и литерарним ставаралаштвом савремених бугарских писаца, као што је Георги Господинов.

 Имамо и библиотеку са преко 25.000 књига, више од половине је на бугарском језику. Иначе, школа је државна акредитована установа под окриљем Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и настава се одвија према плану и програму, које је српско министарство расписало. Још увек не располажемо комплетним сетом уџбеника преведених на бугарски језик, али се сналазимо – професори преводе лекције са српског, што је најтежи део нашег посла.“

Свратили смо и у библиотеку како бисмо видели шта читају ученици димитровградске гимназије. Тамо смо срели Миодрага Џунова, професора француског језика. У Димитровград долази два пута недељно, а у остало време предаје француски и енглески језик у ОШ „Душан Радовић“ у Пироту. Миодраг такође има бугарске корене, који су везани за димитровградски крај. Не говори течно бугарски, због чега је наш разговор на српском језику. Питали смо га да ли деца из Димитровграда воле да читају и колико често посећују библиотеку?

Шта нам је на ово и друга питања одговорио г. Миодраг Џунов, професор француског језика и радник у библиотеци у димитровградској гимназији, послушајте у аудио-снимку испод.

Многи млади људи по завршетку средње школе уписују бугарске факултете:

„Већина своје школовање наставља на универзитетима у Бугарској,“ каже директор школе Братислав Стаменов и додаје: „Као део бугарске националне мањине у Србији, они имају могућност да, у складу са Уредбом 103/1993. Владе Бугарске о спровођењу образовних активности међу Бугарима у иностранству, студирају на бугарским факултетима.“

На питање да ли постоје проблеми у погледу националне припадности локалног становништва, Братислав Стаменов одговара да немају такве проблеме:

„До сада нисмо имали никакве проблеме по питању наставе на матерњем језику. Свако се слободно може изјаснити као Бугарин. Наша права се поштују и нема дискриминације. А и у Димитровград стално долазе Бугари из Бугарске. Викендом је овде препуно. Обилазе културне и природне знаменитости у околини Димитровграда, пазаре, воле и наше ресторане. Дакле, стално комуницирамо.“

„Како да нас не занима. Чак организујемо школске екскурзије до Бугарске. Једном смо тако, уз подршку општине, за школску славу организовали велику екскурзију до Пловдива, а деца су имали прилику да посете и Музеј кућу Васила Левског у Карлову, кућу Ивана Вазова у Сопоту, Кошривштицу, Бачковски манастир – места о којима сам им причао на часовима историје. И сам често идем у Бугарску и користим сваку прилику да скокнем до Великог Трнова – града у којем сам студирао и за који ме везују многа лепа сећана и тренуци.“

Као професор историје, замолили смо г. Стаменова да нам нешто више исприча о манастиру Поганово који се налази у близини Димитровграда и једна је од највећих културно-историјских знаменитости, која привлачи вернике из Бугарске и региона Балкана.

"Манастир Поганово, који је посвећен светом Јовану Богослову, датира из 14. века. Изграђен је 1396. г, а осликан знатно касније – 1499. г. Смештен је на обали реке Јерме, између две планине – Влашке и Гребен планине. Можда га је баш то сачувало и заштитило од најезда разних народа и понајвише од Османлија. Манастир кроз историју није пљачкан и спаљиван. Светиња има веома лепу цркву, чији су иконостас израдили бугарски мајстори из Самоковске иконописне школе.“

Једна од најлепших икона са краја 15. века, позната као двострана икона из Поганова, красила је храм манастира све до избијања Другог светског рата, прича Братислав Стаменов. С једне стране је икона Пресвете Богородице и светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, а са друге је осликано чудо у Латомском манастиру. Пре рата, ова светиња је пренета у Бугарску и данас је изложена у крипти саборног храма Светог Александра Невског у Софији.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије и видео:Красимир Мартинов