У свом говору поводом обележавања 24. маја – Дана свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске писмености, потпредседница земље Илијана Јотова је истакла да глагољица, која је настала пре 1.170 г, није само писмо, већ је духовна револуција која је означила почетак новог схватања света и филозофије, вековима пре Ренесансе.

„'Јер, ако молим на непознатом језику, мој дух моли, али мој ум не разуме...'. Ове речи светог Константина-Кирила Филозофа дају нам светлост на путу ка спознаји и духовности. Оне су у основи стварања целог једног народа и бугарског језика, захваљујући њима су се појавиле наше књиге, ове речи су одредиле нашу судбину и настављају да пишу нашу историју. Оне су свету дале цивилизацију Словена и провеле су нас кроз време!“, навела је Јотова и додала да су бугарски књижевници променили духовну мапу Европе.

„Одавде, од Бугарске, књиге почињу да 'причају' разумљивим језиком за многе народе,“ нагласила је потпредседница земље.

Саставила: Миглена Иванова

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије:БТА